Junaci "Ravne gore": braća po seriji

Dobri i vaspitani momci, kvalitetni glumci, skromni i staloženi ljudi - ove karakteristike odlikuju mlade glumce i junake serije Ravna gora Stojana Đorđevića (25) i Nikolu Ranđelovića (24).

Nikola: Zajedno sa celom ekipom na pretpremijeri u Kragujevcu. Roditelji, sestra i prijatelji su je posle gledali kod mene, iako nemam naviku da to radim u društvu drugih. Nekako više volim da sebe prvi put u nekoj ulozi gledam sam.

Stojan: I ja sam je pogledao u Kragujevcu sa suprugom, roditeljima, sestrom, i taštom i tastom.

Stojane, da li vam je supruga najveći kritičar?

Stojan: Jeste, pogotovo jer se bavimo istim poslom. Njoj najviše verujem pošto, koliko god to čudno zvučalo, nije pristrasna. Opominjemo jedno drugo za svaku grešku, i umesto da kritikujemo mi vodimo konstruktivne razgovore.

Nikola, razmišljate li o tome da li ste mogli bolje da odglumite ulogu?

Nikola: Razmišljam, ali kada gledam iz svog ugla i sa ove 24 godine mislim da trenutno ne bih mogao bolje. Ono što me najviše „hrani“ u celoj priči da nastavim dalje je to što u glumi sve možete uraditi na milion načina.

Kako ste se osećali kada ste saznali da ste dobili ulogu u Ravnoj gori?

Nikola: Moje kolege su znajući da će se serija snimati, slale slike i biografije, dok mene tada to nije zanimalo. I onda mi je jednog popodneva zazvonio telefon kada je Ivan Zacero, pomoćnik Radoša Bajića, predložio da dođem na razgovor sa Radošem. Prvo sam se pitao odakle ja u toj priči, a onda smo pričali sat i po vremena. Posle mesec dana, kada sam prestao da mislim na to, dok sam sedeo na splavu u Bloku 45 ponovo je zazvonio telefon, a iz produkcije Contrast su mi poručili da dođem sa ocem na sastanak. Iako to ništa nije moralo da znači, ja sam verovao da je to - to.

Na sledećoj strani, pročitajte o prvom razgovoru na koji su Stojan i Nikola došli sa svojim očevima, i njihovim planovima za budućnost.

PageBreak

Stojane, i vi ste na prvi razgovor došli sa ocem?

Stojan: Kada je čula da je i otac pozvan, mama je ljubomorno izjavila: „Hoću i ja da krenem sa vama” (smeh). Po potpisivanju ugovora tata je bio veoma ponosan, iako ne pokazuje emocije tako lako. Prvog dana smo snimali u fabrici Zastava oružje u Kragujevcu, a pošto on tamo radi, bio je jedan od statista. Tako smo otac i ja zajedno počeli rad na seriji.

Nikola, da li je i vaš otac bio ponosan?

Nikola: On je trgovac, a majka bankarka. Moram da priznam da se pomalo našao u čudu kada smo došli kod Radoša jer ga je do sada gledao samo na televiziji. Kao da je imao veću tremu od mene (smeh). Pošto mu je porodica na prvom mestu, Radošu je bilo važno da upozna naše očeve kako bi znao ko su nam roditelji, odakle potičemo, da li smo pristojni, da li nam je familija stabilna. Ne kaže se bez razloga da sve kreće od porodice.

Pravite li planove u životu?

Nikola: Ne volim to da radim, ali je neizostavno. Svako ko je iole odgovoran prema sebi mora da razmišlja šta dalje.
Stojan: Trudim se da živim u trenutku iako to nije uvek moguće. Svako od nas mora da razmišlja o budućnosti, a neretko i da se preslišava da li je u prošlosti sve bilo kako treba.

Nikola, vojničku uniformu ste prvi put obukli u ovoj seriji. A da li ste umeli da vozite bicikl?

Nikola: Kada su me na razgovoru za ulogu pitali da li znam da vozim bicikl pomislio sam da, ako ništa drugo, sa 24 godine barem to umem (smeh). Snimao sam tridesetak dana, a tek poslednjeg dana scene u kojima pored Dunava vozim bicikl kako bih javio da smo napadnuti. Toliko sam se navozao da mi je odmah postalo jasno pitanje sa početka.

Stojane, vi ste se jesenas oženili? Kada je pravo vreme za ludi kamen?

Stojan: Ne postoji pravo vreme, postoje samo pravi ljudi i oni koji to nisu. A moja supruga je prava osoba za mene.

Tekst: Nenad Blagojević