Šarmantne mlade glumice Isidora Simijonović i Jovana Stoiljković, zvezde serije Jutro će promeniti sve, sumiraju godinu za nama i otkrivaju svoje želje i planove za 2019.
Kada smo na redakcijskom sastanku odlučivali s kim da radimo intervju za naslovnu stranu novogodišnjeg broja, složili smo se da mladu energiju koju nose Jovana i Isidora treba predstaviti čitaocima Lepe & Srećne.
I nismo pogrešili. Devojke su na snimanje došle nasmejane, raspoložene i sa svežinom kakvu samo dvadesete mogu da imaju. Brzo smo se uverili da su autori TV serijeJutro će promeniti sve napravili pun pogodak kada je reč o izboru glumica.
Dok Jovanu publika trenutno može da vidi u bioskopima kao Sofiju u filmu Južni vetar, Isidora iza sebe ima niz uloga, među kojima je i ona iz serije Ubice mog oca, a pažnju regiona privukla je svojim glumačkim debijem u filmu Klip.
Naravno, razgovor smo započeli njihovim ulogama u seriji koja je, posle 40 epizoda emitovanja, doživela svoje veliko finale.
Kao pravo osveženje, serija je dovela novu publiku pred male ekrane. Koliko vam to znači?
Jovana: Veoma me raduje to što je ova serija na pravi način komunicirala s gledaocima. Vezali su se za likove i situacije koje nas okružuju. Posebno sam ponosna na ceo tim koji je radio na ovom projektu. Pored svih problema koje autori danas imaju dok stvaraju, ova serija je ipak važna i donela je još jednu promenu nabolje na našim TV ekranima.
Isidora: Naravno da me tako nešto raduje, mnogo prijatelja i poznanika mi se poverilo da odavno nisu imali utisak da postoji serija koja je namenjena baš njima. Neki od njih kažu da se prvi put osećaju kao nečija „ciljna grupa”. Još me zadovoljnijom čini utisak da je vrlo širok raspon generacija koje prate ovu seriju.
Serija se bavi mladima kojima su „tridesete nove dvadesete“. Zašto je ovoj generaciji milenijalaca potrebno mnogo više vremena da bi pronašli sebe?
Jovana: Razne društvene okolnosti dovele su do ovakvog načina života mladih, kao i emocionalna nezrelost, društveni vakuum i ekonomska situacija danas... Naravno, svako ima individualni tok razvoja ličnosti, ne možemo generalizovati, ali ipak većina mladih upravo iz ovih razloga kasnije dolazi do odgovora na mnoga životna pitanja.
Isidora: Slažem se da je mnogo faktora koji učestvuju u stvaranju takve pojave. Zatrpavaju nas očekivanjima s jedne strane, dok se s druge strane mladost ipak tretira kao hendikep. „Prvo ti završi školu, pa se kali, ima vremena da se ti nešto pitaš”... Samim tim, mladi se teško i sporo osamostaljuju, dugo čekaju da se steknu uslovi za slobodu. Studentski poslovi su slabo plaćeni, kao i prva zaposlenja, tako da prava mladost zapravo počne sa zakašnjenjem. Mladi danas u punoj snazi i dalje dremaju u dečjim sobama. Međutim, nisu sami za to krivi. Mislim da oni nešto stariji treba da imaju više sluha za to da ohrabre mladost, da je dožive kao moćan resurs, mogućnost za saradnju i zajedničko delovanje.
Jeste li se i same ikada osetile kao deo generacije s produženim odrastanjem o kojoj serija zapravo govori?
Jovana: Iako imam 26 godina, naravno, imam nedoumice, upoznajem sebe i svet oko sebe doživljavam na svoj način. Okružuju me takvi problemi. Ali, trudim se da na život, na sve ono što nosi, gledam pozitivno. Kada to kažem, ne mislim na lažni optimizam, već unutrašnji spokoj.
Isidora: Moji vršnjaci imaju 23 godine i često su nam pomešana osećanja i misli dok se pitamo kada je vreme da se odvažiš i preuzmeš svu odgovornost. Mišljenja sam da dotle treba stići što pre, jer potpuna odgovornost je put ka potpunoj slobodi.
Jovana, zanimljivo je što u eri društvenih mreža nemate profil ni na jednoj. Otkud takva odluka i da li ste nekad bili u iskušenju da je promenite?
Nisam, i dalje to doživljavam kao obavezu. Pošto se bavim javnim poslom, nije mi neophodna i takva vrsta medija. Naravno, društvene mreže su izuzetno praćene i mogu mnogo toga dobrog da donesu, da pomognu ljudima. Kada budem imala jasan cilj o tome na koji način bih ja umogla da utičem, možda se dogodi da negde otvorim nalog.
Kako ste vi doživele uloge Anđele i Saše kada ste se prvi put suočile s njima, koliko vremena vam je trebalo da uđete u lik?
Jovana: Uloga Anđele mi je jedna od najkompleksnijih do sada. Zahvalna sam kao glumica što mi je data prilika da igram tako nešto. Pre snimanja imali smo nekoliko proba i razgovora, kada smo se dogovorili odakle počinjemo. Ali, kako je snimanje trajalo pet meseci, nije bilo moguće obuhvatiti sve pre početka rada. Najzanimljivije je bilo to što smo za vreme snimanja i sve naredne situacije karaktera rešavali u hodu. Bilo je uzbudljivo, naporno, ali zadovoljavajuće.
Isidora: Likovi su vrlo realistično i uverljivo napisani, reditelji su takođe imali vrlo jasnu viziju o tome kakvu seriju žele da stvore. Prihvatili su nas kao saradnike u stvaranju tih likova, imali su sluha i razumevanja za sva naša pitanja i dileme, tako da smo zajedno prolazili kroz sve to. Možda je moja najveća bojazan bila to što sam nešto mlađa od lika koji tumačim, ali želela sam da prevaziđem tu barijeru i u tome sam imala njihovu podršku i poverenje.
