Glumac Tihomir Stanić, koji posle uspešne karijere ponovo doživljava ogromnu popularnost, otkriva zašto misli da gluma nije veća od bilo koje druge profesije i zašto se radije vozi gradskim prevozom nego taksijem.
Iza poznatog glumca Tihomira Stanića ostalo je aktivno leto, a predstoji mu i ništa manje uzbudljiva jesen. Nastavlja da briljira na pozorišnim daskama, a neće ostati dužan ni televizijskoj publici. Ove jeseni gledaćemo ga u trećoj sezoni Ubica moga oca, u kojoj tumači ulogu strogog načelnika policije Marjanovića. Na početku razgovora za Lepu i Srećnu otkriva nam kako je izgledalo vratiti se na snimanje poslednje sezone serije, čije emitovanje uskoro počinje.
- Jako dobar osećaj! Prvog dana, kada sam seo u šminkernicu gde su me sređivali za ulogu Marjanovića, preslišavao sam u sebi tekst za scenu koju je trebalo da odigram i kada sam podigao glavu, odjednom sam u ogledalu prepoznao inspektora Marjanovića. To mi se nikada ranije nije desilo.
Marjanović sve vreme hoda na ivici zakona, može li na kraju da izađe neokaljan iz cele priče?
- Da li bilo ko od nas može izaći neokaljan? Život nudi razne zavodljive prilike i udara izenenada podlim udarcima, pa ideale i usađene vrednosti često moramo da žrtvujemo. Uprljati se ponekad je jedini način da se preživi.
Iako ste godinama prisutni na javnoj sceni, ponovo ste dospeli u žižu tek sa ovim likom. Da li je reč o moći televizije ili fantastično urađenoj seriji?
- O svemu po malo. Svakako da televizija ima neverovatnu moć, ali i uloga je sjajno napisama, a po mom skromnom mišljenju, i dobro odigrana. To mi se već jednom desilo, 90-ih godina kada sam igrao kralja Obrenovića. Doduše, tada me ljudi nisu toliko prepoznavali na ulici jer sam nosio masku. I inače sam često svoje uloge igrao pod maskom, pa sam na ulici, bogu hvala, uglavnom bio neprepoznatljiv. Čak sam posle te serije ponedeljkom ujutru u autobusu pričao s putnicima o tome kako je taj glumac odigrao ulogu. Oni nisu znali s kim razgovaraju i to me je beskrajno zabavljalo.
Pročitajte više: NAJŠARMANTNIJA SRPSKA GLUMICA BRANKA KATIĆ OTKRIVA: Evo gde sam najsrećnija
Mada glumcima nije svojstveno da se voze GSP-om, vas često možemo videti u gradskom prevozu?
- Brže se stiže, jeftinije je od taksija i imam kontakt s raznim ljudima, ne samo sa odabranim krugom ljudi. Kao glumac, da bih mogao da igram razne uloge, pomaže mi razgovor sa običnim ljudima. Uživam u tim kontaktima i prija mi kada mi se ljudi obrate. Jednom prilikom prišao mi je nepoznat stariji gospodin i ispričao mi divnu priču o mom pokojnom starijem bratu. Kada sam izašao iz autobusa, nazvao sam njegovu ćerku i njom podelio tu priču. Na kraju smo se oboje siti isplakali. Kako bih ja to inače saznao, kada bi taj čovek bio u prilici da mi priđe? Ja sam narodni umetnik i tako se i ponašam.
Koliko je vama legao ovaj lik i zašto ga je publika toliko zavolela?
- Mislim da im se dopao zato što naš narod voli policajce.
NA SLEDEĆOJ STRANI PROČITAJTE ZAŠTO TIHOMIR UVEK JAVNO PRIČA O SVOJIM ŽIVOTNIM USPONIMA I PADOVIMA
