Tanja Pustinja Nikolić je, osluškujući sebe i svoje talente, profesionalno prešla put od ekonomiste do uspešnog dizajnera enterijera, koji sada poseduje bogat portfolio izvedenih projekata u čitavom svetu. Privatno, njena putanja je san svakog kosmopolite: rođena Zemunka, živeći na više evropskih destinacija, iskoristila je svaku svoju stanicu za sticanje novih znanja, širenje vidika, poslovnog i privatnog kruga prijatelja. Ona s lakoćom oprema stanove u Kanadi, na Kipru, u Švajcarskoj ili Italiji, a svima je zajednički njen potpis, pun šarma, boja, imaginacije, stila, klasičnog i modernog. Njen rad je dobio priznanje Best of Houzz 2015 Award jednog od najvećih britanskih portala za enterijer. 

PROČITAJTE JOŠ: Intervju Marija Bergam: Podvig je uskladiti posao i porodicu

A kako je sve počelo? Početkom 90-ih Tanja se s porodicom preselila u Moskvu i ubrzo zakoračila u svet biznisa i uređivanja enterijera. 

- U to vreme poslovni ljudi sa Zapada tražili su u Moskvi stanove po svojim standardima, a njih nije bilo dovoljno. Spontano me je ta kreacija uvukla i potpuno osvojila: osećala sam prostor i videla gotova rešenja, a potom sve to sprovodila u delo - priča naša sagovornica.

Nakon prvih iskustava sa opremanjem Tanja je rešila da završi visoku školu za dizajn u Londonu.

- Preseljenje na Kipar značilo je ozbiljnije posvećivanje biznisu i finansijama, ali ljubav prema uređenju enterijera i dalje je tinjala, sve dok u meni nije prevagnula želja da se mnogo više i ozbiljnije posvetim tome. Teoriju, crtanje, planiranje prostora i dizajn završila sam na KLC School of Design u Londonu. Moji projekti ubrzo su bili primećeni i objavljivani u raznim časopisima, a to je svakako donosilo sve više poslovnih ponuda.

Tanja ne veruje mnogo u pravila, a svaki enterijer nastoji da prilagodi svim čulima.

- Sve treba da je podređeno komforu, da se klijent oseti udobno i poželi da pozove goste s kojima će uživati. Volim da se igram bojama i da njima opisujem mirise i zvuke, da svetlom naglasim toplinu. Ne volim dominaciju jednog stila u prostoru - to uvek treba da bude dobar kontrast.

Sa suprugom Dejanom poznaje se još iz Zemunske gimnazije, imaju dva odrasla sina: Stevana i Ivana. Na pitanje da li je teško ostvariti karijeru i biti dobar roditelj, Tanja je iskreno odgovorila:

- Da ste me to pitali pre nekoliko godina, ja bih vam svakako odgovorila da nisam ni jedno ni drugo. Iskreno, veliki deo života provela sam osećajući se rastrzano između poslovnih i roditeljskih obaveza, grizla me je savest što propuštam dragocene trenutke s decom ako se zadržim na projektu; hvatala me nervoza ako sam s decom a radnici me čekaju... Poslednjih nekoliko godina na sve to gledam više filozofski: šta sam uradila kao roditelj - uradila sam, nadam se da sam dobar i radan uzor. U krajnjoj liniji, sve što sam činila, činila sam kako sam najbolje mogla i znala, na deci je da to ocene i sebe ostvare u poslu, karijeri, braku, roditeljstvu. Stevan ( 27 ) živi i radi u Moskvi, bavi se finansijama, dok Ivan ( 20 ) studira sport i glumu u Kanadi, blizu Toronta.

Mera njenog uspeha je zadovoljstvo okruženja.

- Najveći kompliment za mene je kada mi prijatelji ili klijenti kažu da se osećaju udobno, baš kao kod kuće, kada se opuste u fotelji i podignu noge na sto! 

Bogato ispunjen poslovni i privatni život, uspeh i mnogo dobre energije, Tanja je rešila da podeli sa onima koji nemaju ni približnih mogućnosti i ponudila pomoć Prihvatilištu za decu u Beogradu.

‒ O Prihvatilištu sam čula preko poznanice sa Fejsbuka i osetila potrebu da pomognem! Moji sinovi i ja smo ih posetili i ‒ zastala nam je knedla u grlu. Od tada smo organizovali više dobrotvornih akcija! 

Tekst: I. M. 

Izvor: Lepa & Srećna