Gluma, igra i svakodnevne pripreme za emisiju "Tvoje lice zvuči poznato" protkane su velikim naporom u radu sa poznatim ličnostima kako bi svaki njihov nastup i zadatak gledaocima bio što bolje dočaran.

Plesač Ivan Mileusnić (29) i njegov kolega Zile koji zajedno rade kao koreografi kažu da je reč o požrtvovanom poslu u kojem ne gledaju na sat, da često ostaju do kasno ne bi li sve uspešno priveli kraju kao i da, pošto rade sa profesionalcima, nemaju problema sa neposvećenošću i disciplinom. 

- Ponekad se pojavi problemčić u savladavanju koraka ili spajanju pevanja sa koreografijom, ali dobar trening i upornost sve rešavaju. Perfekcionista sam i ne volim bilo šta da prepuštam slučaju. Bitno mi je da sve bude pod kontrolom i u tom smislu vrlo sam dosadan i istrajan u radu sa poznatima. Svaki učesnik je priča za sebe kao i proba sa njima, ali zato svi imaju odličnu energiju, ogroman entuzijazam i požrtvovanost – priča Ivan. 

Najveća ljubav ovog dvadesetdevetogodišnjeg momka je latinoamerički ples. Tokom svoje takmičarske karijere imao je mnogo domaćih i međunarodnih titula, ali najznačajniju „eru dominacije“ na našim plesnim takmičenjima proživeo je u partnerstvu sa Darinkom Divljak sa kojom je šest puta uzastopno bio državni prvak. 

- To je lepa prošlost, a ja živim za još uspešniju budućnost. U poslednje vreme, otkad radim na emisiji sigurno je da u sali falim svojoj partnerki Jeleni Stojković i trenerima, pošto ne mogu da odvojim onoliko vremena na koliko su navikli. Ali, Jelena i ja održavamo kondiciju i kontinuitet i trudimo se da do nove godine prema planu ispoštujemo i odigramo najprioritetnija takmičenja – kaže.

Prvi put je zaplesao na proslavi Srpske nove godine, u banji Vrujci, 13. januara 1991. godine, u sali prepunoj gostiju. Kuma Lena bila mu je partnerka, a Ivan je zaigrao na stolu kako bi bio u centru pažnje. Nedugo posle toga upisao se u školu plesa i izašao na prvo takmičenje.

- Od tada do danas identična euforija ključa u mom srcu kad god čujem muziku i dobijem priliku da plešem – iskren je.

Na pitanje koliko ga je porodica podržavala na putu do svih ovih uspeha, Ivan odgovara da je i u tom segmentu poseban. 

- Moji roditelji su se razveli kada sam imao tri godine i u mom životu su se umesto dve, pojavile tri osobe koje su uvek bile tu za mene. Jedna je svakako mama i ona kao i svaka mama svoje dete najviše voli i podržava u svemu bez rezerve. Druga osoba je tata koji je kao uspešan sportista bio uvek pun profesionalnih saveta, kritika, prečica. A posebnu zahvalnost dugujem podršci treće osobe – mom očuhu Đoletu. On mi je od moje desete godine velika potpora za sve u životu.  

Ivan je dosta proputovao zahvaljujući plesu. Bio je u više od 20 zemalja, a želeo bi da vidi i Ameriku i Japan. U poslu se raduje ostvarenim ciljevima, danima koji se završavaju sa precrtanim svim stavkama u dnevnom planeru i novim iskustvima jer donose takmičenje sa samim sobom. U privatnom životu najsrećnijim i naispunjenijim čini ga društvo i vreme provedeno sa njima.

Tekst: Nenad Blagojević