Kada je ronilac ugledao ruku u potopljenom brodu, prvo je pomislio da je pronašao još jedno telo na dnu mora. Nije očekivao da će čovek na koga je naišao biti živ. A onda se ruka pomerila. Pred njim je stajao Harison Oken, čovek koji je gotovo tri dana proveo zarobljen na dnu Atlantskog okeana, 30 metara ispod površine.
Njegova priča počela je 26. maja 2013. godine, kada je remorker Jascon-4 radio u blizini obale Nigerije. Na brodu je bilo 12 članova posade, a 29-godišnji Harison Oken bio je kuvar. Plovilo je radilo na zadatku povezanom sa stabilizacijom naftnog tankera kada ga je zahvatilo teško more.
Sve se dogodilo neverovatno brzo
Okene je u trenutku nesreće bio u toaletu. Osetio je da se brod naglo naginje, a zatim počinje da tone. Čuo je vriske i zapomaganje članova posade dok je voda prodirala u unutrašnjost broda. Pokušao je da pronađe izlaz, ali nije uspeo da napusti remorker. Dok je voda nadirala, struja ga je povukla kroz unutrašnjost broda i odnela u prostoriju u kojoj će, sasvim slučajno, pronaći ono što će mu spasiti život, mali džep vazduha.
Jascon-4 je završio prevrnut na dnu mora, na dubini od oko 30 metara. Okene je ostao zarobljen u unutrašnjosti olupine, u mraku, gotovo bez odeće, hrane i vode. Jedino što je imao bio je vazduh zarobljen u malom prostoru iznad površine vode.
Prema njegovim kasnijim svedočenjima, bio je prestravljen. Nije znao da li će nivo vode nastaviti da raste i svakog trenutka je očekivao najgore. Bio je žedan, promrzao i potpuno sam. Govorio je da je sve oko njega bilo crno i da je čuo samo zvuke vode i broda.
U jednom trenutku pokušao je da napravi improvizovanu podlogu od predmeta koje je pronašao u prostoriji, kako bi što veći deo tela držao iznad hladne vode. Vreme je prolazilo, a on nije znao da li ga iko uopšte traži.
U galeriji ispod pogledajte slike!
Spasilačke ekipe su zaista stigle do olupine
Ali njihov zadatak nije bio da pronađu preživele. Brod je već dugo bio pod vodom i ronioci su pretraživali olupinu kako bi pronašli tela članova posade. Posle toliko vremena niko nije očekivao da će u prevrnutom remorkeru pronaći nekoga ko je još živ.
A onda se dogodio prizor koji je jedan od ronilaca kasnije opisao kao trenutak koji mu je sledio krv u žilama.
Ronilac Niko van Heerden prolazio je kroz unutrašnjost potopljenog broda. Vidljivost je bila veoma loša, a prostor oko njega bio je potpuno mračan. Dok je prolazio kroz olupinu, ugledao je ruku.
U prvi mah pomislio je da je to telo. Pokušao je da pomeri ruku kako bi nastavio potragu, ali tada se ona, pomerila. Čovek je bio živ. Bio je to Harison Oken.
Okene je kasnije ispričao da je ugledao svetlost ronilačke lampe i shvatio da je neko stigao do njega. Izašao je iz svog vazdušnog džepa i dodirnuo ronioca. Ronilac je, prema sopstvenom kasnijem opisu događaja, bio potpuno zatečen jer ni u najluđim očekivanjima nije računao da će pronaći živog čoveka posle više od dva dana na dnu mora.
Tek tada počela je druga, ništa manje opasna faza njegovog spasavanja
Okene nije mogao jednostavno da bude izvučen na površinu. Njegovo telo je satima bilo izloženo pritisku na dubini od oko 30 metara, pa bi naglo izranjanje moglo da bude smrtonosno.
Ronioci su mu zato stavili masku i opremu za disanje, a zatim ga pažljivo prebacili u ronilačko zvono. Spasavanje je moralo da bude sprovedeno postepeno i pod kontrolisanim pritiskom. Na površinu je stigao nakon približno 60 sati provedenih u potopljenom brodu. Međutim, njegova drama se tu nije završila.
Okene je potom proveo još oko 60 sati u dekompresionoj komori kako bi se pritisak u njegovom telu bezbedno vratio na normalan nivo. Da je posle tolikog vremena na dubini jednostavno iznet direktno na površinu, posledice su mogle da budu fatalne. Od 12 članova posade Jascon-4, Harrison Okene bio je jedini preživeli pronađen nakon potonuća.
Njegov slučaj privukao je pažnju širom sveta jer je preživljavanje toliko dugo u potopljenoj olupini na toj dubini izuzetno neobično. Nije imao bocu sa kiseonikom niti posebnu opremu za preživljavanje. Život mu je sačuvao mali džep vazduha koji je ostao zarobljen u unutrašnjosti broda.
Još neverovatnije je što ronioci koji su ga pronašli nisu ni krenuli u potragu za živim ljudima. Do olupine su stigli očekujući da će pronaći tela. Zato je trenutak kada se „mrtva“ ruka pomerila ostao jedan od najjezivijih detalja cele priče.
Neverovatna priča
Godinama kasnije, snimak njegovog spasavanja obišao je svet. Na njemu se vidi kako ronilac u potpunom mraku prilazi unutrašnjosti olupine, a zatim shvata da čovek koga je pronašao nije mrtav.
Harrison Okene kasnije je govorio o strahu, gladi, žeđi i hladnoći, ali i o tome kako se tokom tih sati držao nade da će ipak neko doći po njega. Posle spasavanja opisivao je i posledice traume – čak mu se dešavalo da u snu ima osećaj da ponovo tone i da se budi u panici.
Njegova priča zato nije samo priča o neverovatnoj sreći. To je priča o čoveku koji je, zarobljen u prevrnutom brodu na dnu mora, uspeo da pronađe mali prostor sa vazduhom i izdrži ono što je izgledalo gotovo nemoguće, više od dva dana u potpunom mraku, dok je iznad njega bilo 30 metara okeana.
BONUS VIDEO: