- Od prave ljubavi do nekoliko smrtnih slučajeva i puno novca. Ko je bila ruska surova plemkinja Marija Nikolajevna Tarnovskaja...
- Zvali su je Crna grofica, a ona je jedna od mračnijih žena ruske istorije.
Marija Nikolajevna Tarnovskaja, rođena kao grofica O’Rurk, rođena je 1877. godine u staroj aristokratskoj porodici. Njen otac, grof Nikolaj Moricovič O’Rurk, bio je potomak irskih kraljeva koji su ušli u rusku službu u 18. veku, a i majka joj je bila plemkinja. Mlada grofica dobila je odlično obrazovanje. Završila je prestižni Institut, ali je već tada imala reputaciju prilično liberalne i slobodnije osobe koja ne mari za pravu ljubav.
U školi je stekla nadimak "poludevojka" zbog svog neobuzdanog i provokativnog ponašanja. Već tada je bila primećena njena upečatljiva pojava: visoka, vitka, sa divnim plavim očima i gustom riđom kosom, lako je privlačila pažnjumuškaraca. Nije čudno što je odmah po završetku škole imala veliki broj udvarača.
Sa 18 godina zaljubila se u jednog od najpoželjnijih neženja tog vremena, bogatog kijevskog veleposednika Vasilija Tarnovskog Mlađeg. Poticao je iz poznate porodice industrijalaca i filantropa, a njegov otac bio je poznat kolekcionar ukrajinskih starina i imućni zemljoposednik.
Ipak, porodica O’Rurk smatrala je da Tarnovski nisu dovoljno dobri za njih, dok je porodica mladoženje prezrivo gledala na "siromašnu" groficu. Oba doma su se protivila braku, ali su Marija i Vasilij ipak odlučili da idu protiv volje porodice. Uz podršku bakе mladoženje, organizovali su navodnu otmicu i tajno se venčali u seoskoj crkvi kod Kijeva.
Kada je istina izašla na videlo, društvo je pričalo o velikom skandalu, ali su porodice na kraju prihvatile brak. Tako je 1895. godine grofica O’Rurk postala Marija Vasiljevna Tarnovska. Mladenci su brzo postali poznati po raskalašnom životu. Njihov dom u Kijevu postao je mesto okupljanja mladih bez nadzora starijih, uz raskošne zabave i bogate gozbe. Pričalo se da su uživali u luksuzu, šampanjcu, apsintu, pa čak i morfijumu.
U galeriji ispod pogledajte fotografije Crne grofice!
Godine 1897. dobili su sina Vasilija, a 1899. ćerku Tatjanu, ali ni deca nisu smirila njihov odnos. Navodno je Marija jedno dete rodila u restoranu dok je njen muž slavio sa prijateljima. Vremenom su finansijski problemi počeli da uništavaju njihov život. Posao mladoženjinog oca propadao je, a Marija nije želela da se odrekne luksuza. Počeli su sukobi, prevare i otvorene vanbračne veze. Društvo je već govorilo o njenim skandalima, ali je muž uglavnom zatvarao oči.
Situacija je eskalirala kada je ubijen mladi brat Vasilija Tarnovskog, Petar, koji se navodno zaljubio u Mariju i izvršio samoubistvo. Ubrzo su usledile i druge smrti u porodici, što je dodatno učvrstilo njen mračni imidž.
Marija je nastavila veze sa drugim muškarcima, među kojima su bili zemljoposednik Stefan Borževski i kasnije grof Pavel Golenjščov Kutuzov Tolstoj. Borževski je ubijen u dvoboju koji je izazvao njen muž, dok su druge afere dodatno širile skandale.
Kasnije ulazi u vezu sa baronom Vladimirom Štalom, koji se zbog nje razboleo, postao zavistan od droga i na kraju izvršio samoubistvo, ostavljajući joj i značajnu polisu osiguranja. Nakon toga, njen sledeći partner, advokat Donat Prilukov, napustio je porodicu, proneverio novac i pobegao sa njom u inostranstvo.
Godine 1907. upoznaje grofa Pavla Komarovskog, koji joj nudi bogatstvo, imovinu i polisu životnog osiguranja. Ubrzo se razvija plan da se Komarovski ubije, a za izvršioca biva angažovan mladi Nikola Naumov. Komarovski biva upucan u Veneciji i umire.
Zločin biva otkriven, a tokom istrage razotkriva se mreža zavere. Naumov priznaje svoju ulogu, a Prilukov i Marija bivaju uhapšeni. Slede veliko suđenje u Veneciji, koje traje godinama i privlači ogromnu pažnju javnosti.
Godine 1910. sud proglašava Mariju krivom za podsticanje na ubistvo i saučesništvo. Osuđena je na osam godina zatvora, dok su njeni saučesnici dobili različite kazne. Nakon nekoliko godina, 1915. biva puštena zbog dobrog vladanja.
Nakon izlaska iz zatvora nestaje iz javnosti. Pod lažnim imenom emigrira u Južnu Ameriku i živi u Argentini, gde provodi poslednje godine života. Umrla je 23. januara 1949. godine u 71. godini života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: