Privlačio je nekakvim posebnim šarmom, čak i kada toga nije ni bio svestan. Postalo joj je jasno da njegov uspeh nije bio slučajan. Posedovao je harizmu na koju je teško ostati ravnodušan.
Nervozno je dobovala prstima po kolenu. Već pola sata su sedeli u holu hotela i čekali da im dozvole ulazak u apartman u kome je Bob bio smešten. Već je bila prilično nervozna jer se ponašao neprofesionalno i puštao ih da ga toliko čekaju.
-Ovo stvarno nema smisla... – komentarisala je – Bezobrazluk!!
-Smiri se stara, čovek je zvezda pa mu se može... – smirivao je Ognjen.
-Znam da je zvezda, ali prave zvezde su uvek i veliki profesionalci i poštuju druge i njihovo vreme! A ovo je stvarno bez veze... – huknula je.
-Znam stara, ali opusti se... – lagano je namestio kapu i namestio se udobno u fotelji – Hoćeš da naručim neko piće?
-Ne, hvala ti, ne mogu ništa.
-Dobro, samo se opusti....
Destak minuta kasnije obreli su se u prostranom apartmanu na jedanaestom spratu. Dočekao ih je Bobov čovek za odnose sa javnošću i narednih deset minuta su morali da slušaju o tome kakva pitanja ne mogu da postavljaju i kakva nisu preporučljiva...
Jovani je već bilo dosta svega i skoro mu je rekla da taj intervju obavi sam, jer zna šta i kako treba da pita, kada se na vratima pojavio i Bob lično.
Prvo što je primetila bile su njegove svetle oči, neodređene boje, negde na prelazu između plave i zelene. Oči su im se srele dok je stajao na vratima i bilo ih je nemoguće zanemariti. Bio je u kožnoj jakni i izbledelom džinsu. I smešio se neodoljivo.
Prišao joj je i pružio ruku.
