Kao i svake noći pred spavanje, pomislila je na muškarca koji joj je uvek nedostajao kada ostane sama sa svojim mislima. Od kada je Darko iznenada napustio nju i ovaj svet, krevet je uvek bio prevelik...
Jovana se umorno protegla i zevnula. Bacila je brz pogled na sat, iako je već znala da je jako kasno. Uzdahnula je. Svaki dan ista priča. I pored svih pokušaja da organizuje vreme i jednom ode ranije na spavanje, uvek je vreme nekako uspevalo da joj pobegne i iscuri...
Ugasila je lap top i pokupila par igračaka na putu do kupatila. Na prstima je ušla u sobu svog sina i ubacila igračke u veliku korpu. Vuk je spokojno spavao, sa izrazom potpunog mira i blaženstva na licu. Nežno mu je dotakla obraz i iskrala se iz sobe.
Posle tuširanja se osećala manje umorno i pospano, pa je kratko prelistala nekoliko časopisa. Poznata lica su se smešila sa fotografija, više ili manje prirodno, zategnuti i utegnuti u svoja najbolja izdanja lica i tzv. stajlinga. Otvaranja klubova, proslave kojekakvih jubileja, promocije i sva moguća događanja bila su za one poznate, a još više za manje poznate prilika da vide i budu viđeni.
Na koliko je samo takvih događanja bila i sama, naravno sa one druge strane fotoaparata i iza mikrofona. Kao novinar jednog od prestižnih ženskih listova, valjalo je ispratiti sve što je aktuelno, zabeležiti sve što poznati kažu i misle, opisati sve ono što široki krug čitalaca nije mogao da vidi i dočarati ukus slave koji se činio tako sladak...
Zevnula je i spustila novine kraj kreveta. Vreme za spavanje je već dovoljno trošila, sad je već bilo dosta. Ugasila je lampu i zatvorila oči. Kao i svake noći pred spavanje, pomislila je na muškarca koji joj je uvek nedostajao kada ostane sama sa svojim mislima. Od kada je Darko iznenada napustio nju i ovaj svet, krevet je uvek bio prevelik... Prizvala je u mislima njegovu sliku i nasmešila se nesvesno. Svake noći je pred san vodila u mislima razgovor sa njim, pričala mu o onome što joj se događalo, o Vuku i školi, o porodici i prijateljima. Ta veza, ta nit za koju se držala tako čvrsto pomagala joj je da prebrodi težinu svakodnevice i da zaspi uljuljkana mišlju da nije sama, da je Darko uvek bio i uvek će biti uz nju.
-Mama, mama... – dozivao je Vuk iza vrata kupatila – Izađi, ne mogu da nađem čiste čarape, zakasniću u školuuuuu!!!
-Evooooooooo!!! – provukla je češalj na brzinu kroz dugu, talasastu kosu i gurnula ga u plakar – Izlaziiiiim!!!
Vuk je nestrpljivo cupkao ispred vrata, a onda je skakutao za njom do svoje sobe, ponavljajući kako nema njegovih čarapa. Nije imala ni vremena, niti strpljenja da mu objašnjava da su čarape na svom mestu, u trećoj fijoci, kao i uvek, odjurila je, našla i bacila mu, u klupko smotani, par belih, sportskih čarapa.
