Vozili su se u tišini. Izgledao je koncentrisan na vožnju pa nije zapitkivala kuda idu. Kada su već podaleko odmakli od grada, skrenuo je na neki lokalni put i zaustavio ispred restorana. Sunce se nisko probijalo kroz guste krošnje nad krovom rustične, kamene zgrade. Ispred je žuborila fontana, a cvrkut prica je dopunjavao šum mora ispod restrorana. Unutra je vladala prijatna hladovina. Vlasnik im je odmah prišao da ih pozdravi.
-Gde si ti, nema te odavno – znatiželjno je odmerio Katarinu.
-Radim stalno… – odvratio je Marko.
-Kao i uvek - nasmešio se vlasnik, dok je Katarina razmišljala koliko je već žena doveo ovde pre nje.
Nije imala želju za jelom, pa je njemu prepustila izbor. Posmatrao je, a u očima su mu se pojavile zlatne iskrice.
-Zašto me tako gledaš?
-Zato što si lepa, pametna, draga…
-Ali ti me ne poznaješ! – odvratila je.
-Umem da procenim čoveka… - rekao je – Posao me je tome naučio.
Pomislila je kako se ovaj put grdno prevario i progutala malo vode, da okvasi grlo koje joj se najednom osušilo.
-Kako je moguće da je takva devojka slobodna? – nastavio je.
-To pitanje važi i za tebe – odgovorila je.
-Jednom sam bio blizu da uđem u nešto ozbiljno, ali to je propalo… - kratko je objasnio.
Nije pitala za detalje, pa su skrenuli razgovor na druge teme. Pričali su o njegovom poslu, planovima, opštim stvarima. Jedino nisu doticali privatni život. Vreme je proletelo. Nije htela desert, ali im je vlasnik poslao bocu najboljeg domaćeg belog vina i zdelu tek ubranih jagoda. Gricnula je jagodu i pogledala ga. Mora da je nešto video u njenim očima jer je najednom ustao, prišao joj i strasno je poljubio. Nije ga bilo briga za druge goste, obmotao je njene ruke oko svog vrata i ljubio je dok nije počela da mu uzvraća. Kada je pustio bila je crvena u licu.
-Jesi li dobro?
-Da, zašto?
-Sva si crvena…
-To je od pića… Previše sam popila.
Platio je račun i uhvatio je za ruku. Od njegovog poljupca su joj se noge još uvek tresle, pa je uhvatio pod ruku.
-Ti stvarno ne podnosiš alkohol… - primetio je brižno – Moram to da zapamtim…
Od tih reči je dobila ponovo krila i poletela među oblake. Seli su u auto. Vrtelo joj se u glavi, pa je za kratko zatvorila oči. Kada je osetila meki dodir na svom obrazu, pomislila je da sanja. Zarekla se da neće viši piti kada je sa njim i praviti budalu od sebe. Tek kada je čula njegov glas, shvatila je da je dodir stvaran.
-Malena, jesi li dobro? – šaputao joj je na uho.
-Ahaaa…. – mrmljala je.
Osetila je usne koje su joj milovale vrat i klizile uz obraz sve do usana. Slatki ukus njegovog poljupca je vratio u stvarnost. Utonula je u njegov zagrljaj, ne želeći da se ikada završi. Pustio je naglo i odmakao se od nje.
-Oprosti mi, molim te – glas mu je bio promukao – Nisam smeo da iskoristim ovaj trenutak… Ali ti si tako slatka i…Shvatila je da on misli da nije svesna šta radi, pa se uspravila i pogledala ga.
-Nisam pijana – rekla je i naslonila se na njegove grudi.
Osećala je kako mu srce snažno udara ispod košulje. Zagrlio je i zagnjurio glavu u njenu kosu. U krošnjama je zašuštao vetar.
-Pretpostavljam da znaš u šta se upuštaš… ako se upuštaš? – upitao je sa blagom sumnjom u glasu.
-U šta? – odvratila je, gledajući u tami njegovo lice i oči koje su svetlucale.
-Ako nije glupo, rekao bih u vezu…
Srce joj je zatreperilo od sreće. Ipak, odlučila je da ostane pribrana dok stvari ne budu sasvim jasne.
-Znaš… ja nisam spremna da budem jedna od mnogih…
Odmakao se malo od nje i ljutito zagledao ispred sebe.
-Ne znam na osnovu čega si stekla takav utisak o meni? – naposletku je rekao – Ja sam prema tebi sve vreme iskren i ništa ne krijem. Najviše na svetu mrzim laži. U mom životu ne postoji nijedna druga devojka sada – zaključio je.
Obuzela je strašna panika. On je možda i bio iskren, ali ona sigurno nije… Sada je bio pravi trenutak da mu kaže istinu o sebi, ali nekako nije mogla da smogne snage. To bi bio kraj svemu, a bili su tek na početku.
-Izvini, to sam zaključila onako… Valjda zato što si jako privlačan…
Okrenuo se i nasmešio.
-Čudan način da nekoga uvrediš i daš mu kompliment istovremeno… - zaključio je i zviždućući pokrenuo auto.
Stao je ispred hotela. Nije pokušao da je poljubi, ćutao je. Zaključila je da on zapravo ne zna šta ona želi. Pomalo nespretno se nagnula i poljubila ga u obraz.
-Izvini, moja primedba je bila glupa…
Okrenuo se i pogledao je. Nagnula se ponovo i ovaj put poljubila njegove usne. Široko se osmehnuo.
-Smem li da računam da to znači da mi sada veruješ i da mogu da ti se javim opet?
-Da. Jedva čekam… - prošaputala je zadovoljno.
Idućih nedelja njen život je izgledalo kao luda slalom vožnja. Nalazili su se posle posla, potom je trčala na nastupe, brišući strast i poljupce sa lica, a za svaki slobodan dan su smišljali male izlete na puste plaže gde su mogli da se opuste i prepuste uživanju. Milion puta se zarekla da će mu reći istinu o sebi, a onda bi uljuljkana poljupcima zaboravila na sve i odlagala to za neki drugi dan.
U isto vreme dogodilo se da je gospođi Eleonori bilo loše i da su je smestili u bolnicu. Čim je čula odjurila je da je poseti. U bezličnoj bolničkoj sobi, gledajući je tako sitnu i istrošenu i slušajući je kako se bori za svaki udah, nije mogla sa suspregne suze. Iznenadila se kada je na vratima ugledala Marka. Nikada nije videla takvu tugu na njegovom licu. Povukla se i ostavila ga nasamo sa staricom. Kada je izlazila, nasmešio se i zamolio je da ga pričeka.
Sedeći sama na klupici u holu, utonula je u misli i trgla se kada je oslovio.
-Hajde Katarina, odvešću vas do hotela – rekao je meko.
-Ne morate – promucala je – Mogu i pešice…
-Ne budite šašavi, zato sam vas i zamolio da me sačekate… - odmahnuo je rukom.
Utonula je u meko sedište automobila, srećna što je mislio na nju. Vozio je ćutke, a ona se nije usuđivala da progovori plašeći se da glas ne oda ono što je osećala.
-Hvala vam što ste je obišli – rekao je kada su stigli ispred hotela.
-Nema na čemu, želela sam to… Nadam se da će se oporaviti… - promrsila je kroz zube.
-I ja - pogledao je toplo i zastao kao da želi još nešto da kaže, a onda se predomislio i mahnuo – Do viđenja Katarina.
-Do viđenja i hvala na vožnji – prošaputala je, iskočila je iz auta i pobegla u svoju sobu.
Nije znala šta da oseća. Bila je tužna i srećna u isto vreme. Bio joj je jako žao stare gospođe, a Marko joj se, po prvi put, njoj Katarini, a ne Heleni obratio tako prisno, tako toplo… Prekorela se sebe zbog sebičnosti i poželela svim srcem da se starica oporavi. Dok joj je jedan zrak sunca, koji se nestašno probio kroz šalone milovao lice, sanjirila je o Markovim prstima, usnama… I po ko zna koji put obećala sebi da će mu reći istinu što pre. U svakom slučaju pre nego što sam otkrije i stvari postanu još gore nego što jesu.
Zvuk SMS poruke je prenuo iz sanjarenja. Poruka je bila od Marka.
“Kad mogu da te vidim Helena?”
Grozničavo je razmišljala šta da radi. Ruke su joj drhtale dok je kuckala odgovor.
Pre nego što je napustila sobu, popila je nekoliko pića u baru na uglu da sakupi hrabrost.
Nastaviće se...
Vesna Gavrilović
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.