Čim dođu u kontakt sa toplom vodom domaći, "hand made" sapuni počinju da oslobađaju miris kome je teško odoleti, a koliko su dobri za vašu kožu, primetićete već posle par dana.
Od davnina su se sapuni kuvali u kazanima iznad ognjišta i onako sirovi i nimalo privlačnog izgleda i mirisa, bez ikakvih dodataka i aroma, koristili se za ličnu higijenu i pranje veša.
Sapun se pravi od dve komponente - masti i baze, i nastaje reakcijom ova dva jedinjenja. U pomenutim kazanima nekada su se (ali se ti starinski recepti ponegde na selu koriste i danas) krčkali svinjske kožice od slanine, čvarci, stara mast i slične namirnice životinjskog porekla.
Prema receptu naših baka dva kilograma masnih sastojaka stavi se u tri litra vode i u to doda pola kilograma žive sode. Sve zajedno kuva se oko dva sata i za sve to vreme potrebno je mešati masu. Da li je sapun kuvan ili ne proverava se uz pomoć noža. Umočite nož u sapun i ako se masa oko noža odmah stvrdne znači da je kuvan.
Nekada se kuvani sapun izlivao u rupičasti sanduk koji je bio obložen mokrom krpom tako da je voda iz sapuna mogla da se ocedi kroz rupice. Kada se ohladi sapun se odvoji od krpe i reže velikim nožem na komade željene veličine.
Na sledećoj strani, pročitajte osnovni recept za sapun.
