Davno je prošlo vreme kada se reč „bašta“ neminovno povezivala sa slikom raskošnog povrtnjaka i voćnjaka. Ona je bila velika, praktično podeljena i uređena i davala dovoljno roda za višečlanu porodicu. U međuvremenu, na uštrb povrtnjaka, zeleni deo dvorišta ustupio je mesto terasi, ukrasnom jezercetu, cvetnoj leji, mestu za sedenje ili travnjaku. Ipak, poslednjih godina u trendu je povratak prirodi i seoskom načinu života, pri čemu se korisnoj bašti poklanja velika pažnja.

Ali vizuelno ništa više ne izgleda kao nekadašnji praktični komad zemlje. Kao i kod ukrasne bašte, i korisna bašta današnjice treba da nam ponudi nešto lepo za sva čula. Ako je urede tako da bude i dekorativna, hobi-baštovani će dobiti mnogo više: radost i sreću u posmatranju biljaka dok isklijavaju, rastu i obrazuju plodove, sreću dok beru plodove i uživanje dok ih jedu sa svojom porodicom. Svest da ste sami nešto uzgajili, a da pri tom znate čime ste ga prihranjivali i da nema ničeg otrovnog, jeste vetar u leđa svakom baštovanu.

Nešto manje nego nekada izgleda današnja korisna bašta. Jedan od razloga je i to što su današnji posedi manji nego nekadašnji, ali i činjenica da ono što se ubere iz sopstvene bašte više ne predstavlja jedini izvor hrane koja se koristi. Osim toga, vremenski faktor igra veoma važnu ulogu, jer svaki kvadratni metar znači i više rada. Tako se veliki povrtnjak pretvorio u malu korisnu sferu gde se seju i sade začinske biljke, poneki primerak omiljenog povrća i jedna ili dve vrste voća.

Kako da formirate i ukrasite malu korisnu baštu, pročitajte na sledećoj strani.

PageBreak

Kada ste pronašli idealno mesto – sunčano i zaštićeno stanište u blizini kante s kišnicom i kompostišta – ono će uglavnom odrediti oblik leje. Često su leje jasno razgraničene i podeljene najčešće ogradicama od pletenih vrbovih grana. U lejama su rado viđeni dekorativni elementi kao što su kugle ili baštenske figurice, postavljene između redova sa salatama. I staklena zvona i mini-staklenici ili glinene saksije za deljenje biljaka, koje se stave preko njih, interesantni su ukrasni elementi. Praktično rešenje za penjačice: u zemlju zabodite nekoliko drvenih motki, na njih stavite male glinene saksije kao kapice. Boja igra veoma važnu ulogu! Lepo je kada između redova s povrćem raste sezonsko cveće, a blitva sa šarenim stabljikama ciljano se posadi na određenim mestima. Takođe, i salatu možete da posejete po boji.

Onaj ko nema mesta za pravu korisnu baštu, može da posadi biljke i u najlonske džakove. Za njih možete svuda da nađete mesto i da ih premeštate gde vam je volja. Kako oni nisu baš najlepši prizor, onaj ko je vičan tesarskom poslu, od neobrađenih dasaka može da napravi interesantan okvir za njih. Džak od 25 kg dovoljan je za šest sadnica salate, začinskog bilja ili jagoda, ili za tri sadnice paradajza. Nakon otprilike osam nedelja zemlja mora da se ponovo prihrani. Sadne jame (10x10 cm) prave se makazama sa spoljašnje strane džaka. U donjem delu džaka mnogobrojne rupice ili uzdužni zarezi služe za oticanje vode.