Sitnosemeni i srednji oblici boba ubrajaju se u najstarije biljne kulture u istoriji čovečanstva i milenijumima se koriste kao hrana za ljude i stoku. Često se zrnevlje melje u brašno ili se od njega kuva kaša. 

Debele mahune nastale su tek u srednjem veku, verovatno ciljanim kultivisanjem. Naziv bob kod mnogih izaziva osmeh, jer se ova biljka nekada često koristila, a onda je otišla u zaborav. Ovo povrće koje voli toplotu osvojilo je Evropu, ali je kasnije bilo degradirano u hranu za stoku i konje i nestalo s jelovnika u čitavom regionu. U vlažnim klimatskim zonama, posebno u predelima Alpa, severnom, istočnom i južnom Tirolu, uzgajaju se i dan-danas nekadašnje tradicionalne sorte. 

Posebnog su ukusa sorte „Frühe Weisskeimige“, „Wietkim“ i „Osnabrücker Markt“, koje imaju crno-bele cvetove. Zrnevlje postaje braon kada se zagreje, ali zato na visokoj tempraturi razvija karakterističan ukus. Kod novijih kulti- vara sa zrnevljem s tanjom opnom, koja ostaje bela kada se skuva, dobrim poznavaocima ovog povrća nedostaje tipična aroma boba. 

Rana setva od sredine februara, najkasnije početkom marta, ima mnoštvo prednosti. Biljke su na dobitku zbog postojeće vlage u zemlji, brže se razvijaju i obrazuju mnoštvo cvetova i mahuna. Onaj kome se žuri sa setvom biće u prednosti u borbi sa crnim lisnim vašima, koje se brzo razmnožavaju po toplom prolećnom vremenu i na stabljikama obrazuju čitave kolonije. 

U mladom stadijumu leja treba da se čisti od korova, a zemlja redovno prekopava između redova. Nabacivanje zemlje na biljčice povećaće im stabilnost. Kod rane setve seme se seje krajem januara i početkom februara u saksijice sa tresetom ili u papirne saksijice. Prekrijte ih slojem zemlje za uzgoj mladih biljčica visine 2 cm. Prilikom presađivanja biljke se sade tako da busen bude na 2 cm ispod površine zemlje. Rastojanje između biljaka je 15-20 cm, a između redova 50 cm.PageBreak

Savet: Preventivno krajem aprila odsecite vrhove izdanaka i kada se pojave prve vaši, isprskajte biljke čajem od lišća rabarbare. Samo u hladnijim uslovima, gde je vlažnost vazduha visoka, na istom mestu mogu da se sadi bob i mladi krompirići. Biljku ne treba prihranjivati. Kao i sve vrste biljaka sa cvetom u obliku leptira, i bob na svom korenu dobija kvržiče - bakterije (Rizobium), koje sakupljaju azot. Jedna doza prihrane sprečiće njihov razvoj. Po suvom vremenu biljke treba dobro da se zalivaju, u suprotnom će odbaciti cvetove i mlade mahune. 

Berba počinje kada zrno u vatiranim mahunama dostignu veličinu tipičnu za tu sortu, a zrna su boje mahovine, mlečna i meka. Donje mahune su uglavnom veće i imaju veće zrnevlje. Ako sami želite da dođete do semena ili hoćete da ga osušite i sačuvate za zimu, ostavite da se mahune osuše na stabljici. 

Zrnevlje odvojite od stabljika tek onda kada postane potpuno tvrdo i kada, u zavisnosti od sorte, promeni boju u braon, ljubičastu ili krem-belu. 

Bob (Vicia faba) u botaničkom smislu ne spada u grupu pasulja (Phaseolus vulgaris), već u porodicu graška. Ako sami hoćete da dođete do semena, trebalo bi da gajite samo jednu sortu, jer se različite sorte lako ukrštaju i stvaraju se mešoviti oblici. Seme počinje da klija upravo na temperaturi zemlje od oko 5°C, a u svakom slučaju taj proces traje najmanje tri nedelje dok klijanac ne probije zemlju. Ako sačekate da se živa na termometru popne na 10. podeok, sve će se dešavati dvostruko brže. Prvo biljka stvara rozete sa okruglim, jarkozelenim listovima koji imaju izuzetno izraženu lisnu nervaturu. Većina baštenskih sorti obrazuje najmanje jedan metar visoko stablo kvadratnog oblika, a stariji kultivari imaju više izdanaka i ostaju uglavnom nižeg rasta. Iz cvetova u obliku leptira (vidite crtež gore) u maju počinju da se obrazuju somotaste dlakave i debele mahune sa jako naduvanim semenim komorama.