Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Voćnjak i povrtnjak

Lekovito voće: kad je najbolje vreme da se bere mušmula

Autor Milica Gudzulic
Autor Milica Gudzulic

Mušmule su još vrlo tvrde kad se beru s drveta u poznu jesen. Kad ugnjile u ostavi, ili kad ih na drvetu zahvati slana i mraz, postaju meke i sočne i tada su najbolje za jelo...

Izvor: Foto: Profimedia

Mušmula rađa plodovima koji, kad odstoje, liče na krupne bronzane šipurke.

Pomalo srodna s divljom jabukom, ova ukusna koštunica, nažalost, sve više gubi svoju ulogu i ugled u ishrani stanovništva.

Mali plodovi su okruglasti, često oblika jabuke ili malo izduženi poput kruške, sa spljoštenim vrhom.

VIŠE: Kućna prirodna apoteka: kada i kako se bere lekovito bilje

Pre nego što odstoje, pokožica im je gruba, kožasta, kestenjasto-crvenkaste boje. U središtu ploda nalazi se pet semenki. Mušmule su otpornije od dunja, ne zahvataju veliki prostor na okućnici i mogu da uspevaju na bilo kom zemljištu.

Razvijaju dubok koren, čije žile dosežu dubinu od jednog metra. Kao i ostale plemenite voćke, ne podnosi plitku podzemnu vodu, jer im se tada koren guši, što je pogubno za stablo. Mušmula je manje osetljiva od drugih jabučastih vrsta voća, ali nije potpuno otporno protiv bolesti i štetočina.

Zato odgajivači treba da pripaze na parazite i da izbegavaju sadnju u predelima gde vlada bakterijska plamenjača. Sejanci mušmule vrlo retko se upotrebljavaju za kalemljenje, već se koriste druge podloge iz potfamilije jabučastih voćaka. To su beli glog za suva zemljišta, mladice dunje i sejanac divlje kruške za duboka i rastresita zemljišta.

Izvor: Foto: Profimedia

Sa jednog osrednjeg stabla u rodu može da se obere od 15 do 20 kilograma plodova. Kao voće i narodni lek koristi se zreo plod mušmule, a i njeno lišće ima lekovita svojstva. U plodu ima saharoze, glukoze i levuloze, ukupno do 20 odsto šećera, tanina, organskih kiselina, pektina, smole, sluzi, aromatičnih materija, vitamina B1, B2, B3, B6, PP i C. Mušmule su još uvek vrlo tvrde kad se beru s drveta u poznu jesen, a njihov ukus je trpak i kiseo.

Kad ugnjile u ostavi, ili kad ih na drvetu zahvati slana i mraz, postaju meke i sočne i tada su najbolje za jelo. Domaća Mušmula i njeni razni klonovi ili genotipovi se najviše sreću kod nas, Plod je srednje krupan, izduženo kupast i kod čašice spljošten. Holandska Mušmula je u Srbiji prisutna gotovo sto godina i dosta je raširena u proizvodnji.

Plod teži oko 50 grama, ali je lošeg kvaliteta. Kod nas je prisutna i kraljevska krupna mušmula, okruglastog ploda. Bez semenki prijatna za jelo, ali su plodovi sitni. Stablo je srednje bujno i rodno. Matično stablo je pronađeno u Pomoravlju i za sada se ne širi dok je u fazi ispitivanja.

Zavirite i u našu FOTO-GALERIJU!

Autor: V. N.

Izvor: Novosti

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...