U zavisnosti od mesta na kom se nalaze, bašte imaju različite vrste osvetljenja, od prošaranog svetla ispod drveća gustih krošnji, do predela koji su potpuno osvetljeni suncem u zavisnosti od doba dana.

Ovakva osvetljenja pogodna su za uzgoj i rast širokog spektra povrća, ali neophodno je imati u vidu da za svaku vrstu povrća postoji određeni tip osvetljenja koje prija biljkama i optimalni broj sati tokom kojih biljka treba da bude izložena sunčevoj svetlosti.

Tipovi osvetljenja:

Polovična senka

Pet do šest sati sunca po danu, uglavnom popodne kada je sunce najjače. Bašte koje imaju ovu količinu sunca ujutru smatraju se baštama sa blagom senkom, a biljke kojima prija polovičan hlad pre podne, umesto popodne, neće rasti brzo ni visoko koliko bi trebalo, ali će ipak rasti.

Prošarana senka

Ovaj tip osvetljenja uglavnom je uzrokovan krošnjama drveća koja se nalaze u blizini. Sunce dopire do biljaka, ali u manjoj meri, čak manje nego kod parcijalnog ili poluosvetljenog dela bašte.

Potpuna senka

Bilo da hlad pravi kuća, drveće ili bilo šta drugo, bašte koje su potpuno pod senkom nisu pogodne za uzgoj povrća.

Kada ste odredili koliko vam je bašta osvetljena, možete odlučiti na kom ćete mestu posaditi koju vrstu povrća.

Pročitajte na sledećoj strani koliko sati sunčevog svetla dnevno treba konkretnim vrstama povrća:

PageBreak

5 sati dnevno

Ova količina svetlosti važi za jestive biljke i uključuje brokoli, prokelj, kupus, karfiol i blitvu.

4-5 sati dnevno

Korenskom povrću, poput pasulja, cvekle, šargarepe, celera, graška, kineskog kupusa, rena i bele rotkve potrebno je četiri do pet sati sunca.

3-4 sata dnevno

Za uzgoj povrća sa jestivim lišćem, poput rukole, kelja, zelene salate i spanaća neophodno je 3 do 4 sata dnevne izloženosti popodnevnom suncu, a minimum tri sata zahteva uzgoj začinskih biljaka.

Biljke koje vole sunce, poput paradajza, patlidžana, paprike, tikvica, lubenica, krastavaca, tikvice i mnoge druge ne vole mnogo hladovine, ali ne treba ih ostavljati direktno izložene suncu više od 7 sati dnevno, jer dolazi do isušivanja zemlje, što ne prija ovim biljkama. Takođe, izloženost senkama kod nekih biljaka sprečava prerano cvetanje biljaka, koje ih čini nejestivim.

Na ovoj listi ne nalazi se svo povrće, pa ako želite da posadite neku biljku koja ovde nije navedena, znaćete šta treba da radite, jer dosta biljaka liči i pripada istoj grupi, što se veoma lako prepoznaje po lišću, korenu ili jestivosti.

Ako niste sigurni koji tip osvetljenja bašte imate, možete povrće saditi u saksijama, pa ćete imati mogućnost da ih pomerate na sunce kada to bude bilo potrebno.

Pre sađenja ne zaboravite najvažniju stvar: odaberite biljke za koje ste sigurni da uspevaju u području u kojem živite.