- U kasno leto možete presaditi već rascvetale sadnice iz saksija, a za dugogodišnje uživanje važno je znati tačan kalendar sadnje.
- Jesen ne moraju obeležiti samo žute i crveni tonovi - roze, ljubičasti i beli cvetovi unose neočekivanu svežinu u dvorište.
- Izabrane vrste cveća su izuzetno otporne, lako se gaje i bez problema podnose prve hladnoće.
Kako dani odmiču, a večeri bivaju sve svežije, većina bašta polako gubi svoju živost i sprema se za jesenji san. Međutim, uz pažljivo odabrano cveće, vaše dvorište ili terasa mogu zadržati raskošne boje i eleganciju duboko u jesen.
Iako jesenji ambijent obično vezujemo za vatrene nijanse crvene, narandžaste i tamnozelene, neke od najlepših jesenjih vrsta donose nežne tonove roze, ljubičaste i bele boje, unoseći vedrinu u sivo okruženje.
Stručnjaci za hortikulturu izdvajaju 5 nepravedno zapostavljenih jesenjih lepotica koje garantuju dugotrajnu svežinu u lejama.
1. Japanske anemone (Anemone japonica)
Japanske anemone su neprikosnoven izbor za sve koji žele dugotrajne jesenje boje i romantičnu atmosferu u bašti. Cvetaju nedeljama, a svojom visinom i elegantnim lepršanjem na vetru unose dinamiku u svaki kutak.
Uslovi za gajenje: Najbolje uspevaju u poluseni i na hranljivom, plodnom zemljištu.
Nega: Izuzetno dobro podnose mraz. Traže redovno zalivanje dok se ne ukorene (naročito tokom prve godine), nakon čega postaju veoma zahvalne za održavanje.
Kada i kako se sade:
Najbolje vreme za sadnju korena ili deljenje bokora je u rano proleće. U kasno leto u baštu možete presaditi jedino već odnegovane, rascvetale sadnice iz saksije. Sadite ih u umereno vlažnu zemlju na dubinu od oko 5 cm. Ostavite razmak od 40–50 cm između biljaka jer se vremenom dosta šire.
2. Zvezdani / Asteri (Aster)
Ako želite da osigrate žive boje u bašti u drugom delu sezone, zvezdani nemaju konkurenciju. Ovi omiljeni jesenji klasici cenjeni su zbog svoje izdržljivosti i bujnih cvetova.
Uslovi za gajenje: Zahtevaju osunčane položaje i dobro dreniranu zemlju.
Preporuka za sorte: Ako želite jarko roze akcenat u bašti, izaberite sortu 'Patricia Ballard', dok je sorta 'Mönch' savršena za ljubitelje hladnijih, otmenih nijansi lavande.
Kada i kako se sade:
Sadnja mladih biljaka i deljenje busena rade se u proleće (april–maj). U kasno leto i ranu jesen u rasadnicima se kupuju već formirani busenovi u saksijama koji se direktno presađuju u leje. Iskopajte rupu dvostruko širu od korenove bale, pazeći da kruna biljke ostane u ravni sa zemljom. Nakon sadnje obilno zalijte.
3. Jesenje hrizanteme (Chrysanthemum)
Hrizanteme su vanvremenski simbol jesenjeg baštovanstva, pri čemu posebnu vrednost imaju višegodišnje, baštenske sorte. Ove biljke donose pravu eksploziju boja i oživljavaju prostor upravo u trenutku kada se ostalo cveće gasi.
Otpornost: Izdržljivije sorte nastavljaju da cvetaju sve do prvih jačih mrazeva.
Savet za stilizovanje: Umesto klasične žute ili bordo boje, probajte sortu 'Sheffield Pink' za nežno roze tonove ili 'E.H. Wilson' za prelepe, čisto bele cvetove.
Kada i kako se sade:
Idealno vreme za sadnju u zemlju jeste u proleće, kako bi razvile jak koren pre zime. Međutim, kraj leta i rana jesen su pik sezone kada se saksijske hrizanteme masovno kupuju i sade za trenutni efekat. Traže rastresito zemljište i dosta sunca. Ako ih sadite u jesen, obavezno ih zaklonite malčom pri dnu kako bi pregurale zimu, a u galeriji pročitajte više o nezi hrizantema.
4. Sedum / Debela koka (Sedum)
Sedum je izuzetno pouzdana i skromna biljka čije pljosnate, guste cvetne glavice zadržavaju formu i lepotu sve do zime. Osim što daje stabilnost i strukturu cvetnim lejama, sedum zahteva minimalnu negu i odlično podnosi sušu i hladnije dane.
Kada i kako se sadi:
Izuzetno je prilagodljiv - može se saditi od proleća do rane jeseni, sve dok zemlja ne smrzne. Odrežite reznicu ili kupite busen. Zasadite u peskovito ili dobro drenirano zemljište na sunčanom mestu. Zahteva vrlo malo vode i brzo se prima.
5. Jesenji mrazovac / Jesenji krokus (Colchicum autumnale)
Iako im cvet traje nešto kraće, jesenji krokusi su pravi skriveni dragulji. Njihovi cvetovi nalik peharima u nežnim nijansama ljubičaste, roze i bele boje pomaljaju se baš kada bašta počne da bledi, dajući joj nenametljivu otmenost. Jesenji mrazovac ima specifičan ciklus - cvet izbija direktno iz zemlje na goloj stabljici, bez lišća, što ostavlja čist i moderan efekat u lejama.
Kada i kako se sadi:
Sredinom leta (jul i početak avgusta). Ovo je ključno - lukovice moraju u zemlju pre nego što krenu da cvetaju u septembru. Ako ih kupite i posadite tek u kasnu jesen, cvetanje ćete čekati tek sledeće godine. Lukovice se sade na dubinu od 10–15 cm, sa vrhom okrenutim nagore, na osunčanom ili blago osenčenom mestu. Ostavite razmak od 15 cm između lukovica.
U galeriji pogledajte prelepo dvorište, puno cveća.
BONUS VIDEO: