Oko zalivanja cveća postoji mnogo pravila, ali i zabluda - mnogi ljubitelji se pitaju kad je najbolje vreme, koliko tačno vode treba, a i koja vrsta vode je najbolja za zalivanje.
Stručnjak za hortikulturu Džastin Henkon tvrdi da je voda iz česme potpuno dozvoljena za zalivanje cveća.
"Retko se dešava da se u nekim područjima fluoriše voda, čak i u većoj koncentraciji, pa neke biljke to ne mogu da podnesu", objašnjava on. "Posebno su osetljive, na primer, kalateja, biljka "pauk" i dracena.
Ukoliko je kod vas takav slučaj, možete lako da rešite problem tako što ćete ‘razblažiti’ vodu iz slavine kišnicom, destilovanom vodom ili flaširanom vodom kako biste smanjili koncentraciju fluora na prihvatljiv nivo."
Da li treba da brinete o drugim elementima u vodi za zalivanje cveća?
"Hlor ima reputaciju da šteti sobnim biljkama, ali to je uglavnom mit," kaže Henkok. Objašnjava da je količina hlora u vodi iz slavine u većini mesta daleko ispod praga koji bi mogao naštetiti biljkama. U svakom kraju treba proveriti koliko ima rezidualnog hlora - u lokalnom vodovodu, pa na osnovu toga, eventualno možete ostaviti vodu nekoliko dana da odstoji - najbolje u nekoj šerpi.
Da li tvrdoća ili mekoća vode ima značaja za zalivanje cveća?
Henkok napominje da može biti važno – omekšana voda obično se tretira natrijumom, koji se može nakupiti u zemljištu biljke, što dovodi do uvenulih listova i usporenog rasta. Predlaže redovno ispiranje zemlje vodom koja nije omekšana kako bi se to sprečilo.
Tvrda voda može imati viši pH nego što neke biljke preferiraju, pa dugotrajno korišćenje može povećati pH zemlje. Preporučuje povremeno ispiranje zemlje i u ovakvim slučajevima.
Postoji li najbolja vrsta vode za biljke?
Kišnica se obično smatra najboljom jer je prirodna, ali "u većini slučajeva, voda iz slavine i flaširana voda su potpuno prihvatljive" kaže Henkok. Mnogo je važnije obratiti pažnju na to da ne koristite previše ili premalo vode nego na samu vrstu vode.
Pročitajte i koja bašta ne mora nikad da se zaliva.
BONUS VIDEO: