- Listovi i cvetovi ove biljke otvaraju se danju ka svetlosti, a uveče se sklapaju i spuštaju, stvarajući utisak da se biljka neprestano menja.
- Iako ljubičasta detelina može da izdrži kraće periode suše, stalno mokar supstrat dovodi do truljenja podanaka, što je ujedno i najčešći uzrok propadanja.
- Ukoliko nadzemni deo biljke počne da se suši, nema razloga za paniku – to je redovan period odmora tokom kojeg energija ostaje sačuvana u podancima za nove izboje.
Trouglasti listovi ljubičaste boje podsećaju na leptire – tokom dana listovi se šire prema svetlosti, a uveče se polako spuštaju i sklapaju. Zbog tog ritma ova biljka ostavlja utisak da se neprestano menja!
Premda je poznata pod nazivima ljubičasta detelina, ukrasna detelina i lažna detelina, ova biljka botanički ne pripada pravim detelinama. Pripada porodici kiselica, a sličnost sa detelinom proizlazi iz listova sastavljenih od tri liske.
Najprepoznatljiviji deo ljubičaste deteline su listovi sastavljeni od tri izraženo trouglaste liske. Njihova boja može varirati od zagasite bordo nijanse do vrlo tamne ljubičaste, dok se na pojedinim primercima uz središnji deo lista pojavljuju svetlije šare. Središnji pregib svake liske još više naglašava oblik leptirovih krila.
Listovi se otvaraju prema dnevnom svetlu, a tokom noći, oblačnog vremena ili nakon dodira mogu se spustiti i sklopiti. Takvo gibanje je prirodna reakcija biljke na promene svetlosti i uslove u okolini. Sličan ritam prate i cvetovi, koji se zatvaraju kada je prostor taman.
Iz podzemnih zadebljalih podanaka izrastaju brojne duge peteljke, zbog čega biljka s vremenom poprima gust i zaobljen oblik. U povoljnim uslovima doseže visinu od približno petnaest do trideset centimetara.
Za bujan rast ljubičastoj detelini treba obezbediti mnogo indirektne svetlosti. Najviše joj odgovara položaj uz istočni ili zapadni prozor, gde je obasjava blaže jutarnje ili kasnopopodnevno sunce. Na južnom prozoru tokom leta treba je odmaknuti od stakla ili zaštititi laganom zavesom jer snažno podnevno sunce može da izazove blede mrlje i isušivanje rubova listova.
Ljubičasta detelina voli blago vlažan supstrat dok aktivno razvija listove i cvetove, ali ne podnosi dugotrajno zadržavanje vode. Zaliva se kada se površinski sloj zemlje prosuši. Višak vode iz podloška treba ukloniti kako podzemni delovi ne bi počeli da trunu. Stalno mokar supstrat najčešći je uzrok propadanja. Izdanci tada mogu omekšati, dok listovi žute i gube čvrstoću. Presuha zemlja izaziva klonulost listova i sušenje peteljki, no biljka se nakon umerenog zalivanja uglavnom brzo oporavlja.
Najbolji izbor je propusna mešavina zemlje za sobne biljke kojoj se može dodati perlit ili krupniji pesak. Posuda mora imati drenažne otvore. Tokom aktivnog rasta biljka se može prihranjivati blagim tečnim đubrivom svakih nekoliko nedelja, dok se za vreme mirovanja prihrana potpuno prekida.
Jedna od posebnosti ljubičaste deteline je razdoblje mirovanja tokom kojeg se njezin nadzemni deo može delimično ili potpuno osušiti. Listovi tada gube svežinu, žute i postupno nestaju. Međutim, energija ostaje sačuvana u podzemnim izdancima iz kojih se nakon odmora razvija novo lišće.
Kada biljka počne da ulazi u mirovanje, zalivanje se postupno smanjuje. Osušeni listovi i peteljke mogu se ukloniti, a posuda premestiti na svežije mesto. Zemlja treba da bude skoro suva tokom tog razdoblja drži kako izdanci ne bi istrunuli. Nakon nekoliko nedelja ili meseci mogu se pojaviti novi izdanci. Tada se posuda vraća na svetlo mesto, a zalivanje se postupno nastavlja.
Mirovanje se ne događa uvek u istom delu godine. Na njegov početak mogu uticati temperatura, količina svetlosti, starost biljke i uslovi u prostoriji. Najvažnije je da ne nastavite sa obilnim zalivanjem, jer time možete da uništite biljku.
BONUS VIDEO:
Tekst: Slobodna Dalmacija / Lepa&Srećna / J. G.