Permakutura je posvećena organskom gajenju biljaka.

To je praktičan metod razvoja ekološki skladnih, efikasnih i produktivnih sistema koji može da koristi bilo ko i bilo gde.

Na oficijalnom britanskom sajtu pojavilo se svedočanstvo Pola Alfrija sa projekta "Balkan Ekologija", evo šta on kaže!

VIŠE: Permakultura savetuje uzgajanje voća i povrća bez zalivanja i đubrenja: napravite uzdignute leje

Pol Alfri sa projekta "Blakan Ekologija" podelio je sa Fejsbuk stranicom "Permakulturua" svoje znanje i iskustvo kako on pravi i koristi sopstveni malč.

Pravljenje sopstvenog malča je za mene dugo bio cilj. U rasadniku i bašti, mi baštovani koristimo malč u velikoj meri; trenutno nemam problem sa nabavkom slame za svoj malč, ali ako ili kada dođe do situacije da farmeri počnu da koriste sopstvenu slamu za poboljšanje svog zemljišta (što postaje sve češća praksa), ja ću morati da podignem proizvodnju sopstvenog malča na viši nivo. Trenutno, imam dovoljno malča za održavanje višegodišnjih leja i za oko 10 odsto jednogodišnjih leja, ali za 90 odsto drugog jednogodišnjeg povrtarskog rasada, koristim kupljenu slamu.

Šta čini dobar biljni malč?

Idealne biljke za malč su one koje rastu brzo, tolerantne su na sušu, minimalno konkurentne prema gajenim usevima, ne sadrže seme koje se lako širi, lake su za rukovanje, sečenje, na primer. Nisu bodljikave, trnovite, tvrde ili vlaknaste i mogu da se razgrade relativno brzo (time se povratno vraćaju  hraniva u zemljište). Ja sam generalno kategorizovao glavni izvor malča koji može da se proizvede u našoj bašti površine 1500m2.

Vodene biljke

Ja gajim indikatore vlažnih zemljišta kao što su vrste mačiji rep (Typha spp.), ostrica (Carex spp.) i rogoz (Juncus spp.) na obali u malom ribnjaku dimenzije (6m x 3m) na peščanim obalama dimenzije 1m x 6m. Ribnjak / bara je takođe pogodna za rast rastavića - Ceratophyllum spp. Višegodišnja vodena biljka sa korenom uronjenim u vodu, a nadzemnim delom iznad povšine vode.

Ova biljka je odlična za malč, jer je bogata azotom, brzo raste i lako se pozicionira među ostalim biljkama. Biljke indikatori obezbeđuju dobar i slojevit malč, bogat ugljen dioksidom, što pomaže u smanjenju isparenja sa zemljanih leja, a u proleće ih ponovo sečem ukoliko se pojavi potreba za prezimljavanje beskičmenjaka. Vodene biljke su odličan izvor malča, jer nemaju problem sa klijanjem semena u odnosu na druge kopnene useve.

Ukorenjene višegodišnje / dvogodišnje biljke

Duboko ukorenjene biljke imaju sposobnost da  proizvedu dobru količinu biomase, zatim generalno su otporne na sušu i nisu veliki suparnici gajenim usevima. Pronašao sam autohtone vrste korova kao što je veliki čičak - Arctium lappa, koji su takođe korisni, ali u manjoj meri.

Mada su dvogodišnje, ako pokosite ove biljke pre cvetanja, možete im produžiti život, a ujedno požnjeti dobru količinu biomase. Povremeno pustim ove biljke da cvetaju, tako da su tada atraktivnije za pčela u odnosu na druge insekte.

Gavez - Symphytum x uplandicum je klasičan primer duboko ukorenjenih biljaka za malč. Imate biljke razbacane po bašti i biljke posađene na određenom parčetu bašte. Biljke zahtevaju navodnjavanje i razvijaju dobro lišće samo ako rastu na plodnom zemljištu.

Jerusalimska articoka -  Heliantus tuberosus, predstavlja odličan izvor biomase. Za dobru berbu krtole najbolje je sačekati do kraja sezone, pre nego što se požanje / pokosi malč. Mi nikada ne potrošimo celokupnu količinu proizvedene krtole, ali smo otkrili da je ova krtola dobro prihvaćena od strane naših svinja, a takođe su odlican izvor sveze hrane u zimskoj ishrani naših zečeva.

Azotofiksatori - drveće i žbunje

Ove biljke zahtevaju dosta vremena za svoj razvoj, ali daju odličan prinos.  Ja sam imao veoma dobre rezultate sa biljom "caričino drvo" – Paulownia tomentosa, koje se u trećoj godini iseče, a nakon toga ponovo se razvija, odnosno regeneriše tri do četiri puta godišnje. Takođe, očekujem dobre rezultate sa sivom jovom - Alnus incana i Italijanskom Jovom - Alnus cordata. Izbegavam da koristim trnovito žbunje i drveće za svrhu azotofikasacije. Jednogodišnje orezivanje žbunova kao što su jesenja maslina - Elaeagnus umbellate i Žutilovke - Cytisus scoparius, takođe, može obezbediti dobar kvalitet malča.

Travnjaci i pokrovni usevi

Jedan od mojih osnovnih izvora malča je košenje trave. On je odličan za saksijsko cveće ili za primenu malča na uskim mestima. Mešane travne vrste sadrže raznovrsniju kombinaciju mineralnih hraniva, jer travnjaci sadrže i leguminoze kao što je bela detelina - Trifolium repens, koja može obogatiti malč azotom. Ostaviti pokošenu travu na travnjaku je dobra ideja za očuvanje zdravlja travnjaka.

VIŠE: Šta je malč i kako da ga upotrebite u bašti za dekoraciju i zaštitu leja sa cvećem

Jesenje opalo lišće i ostaci biljnih stabala

Godišnje opadanje lišća sa drveća i žbunja u našoj bašti daje veliki doprinos našem malču. Lišće možete očistiti sa staza, travnjaka i cvetnih bankova (jer može ugroziti rast na tim površinama) i i preneti tamo gde će od njega bitikrosti, kao što je u dnu stabla / žbuna crne ribizle ili kupine.

Višegodišnje lekovite biljke kao što su matičnjak – Mellisa officinalis i menta (nana) - Mentha sp. daju jednom godišnje osušene stabljike. Uvek je dobra ideja ako se šuplje stabljike nekih višegodišnijh lekovitih biljaka, tokom zime na tlu, jer može poslužiti za polaganje jaja beskičmenjaka i za hibernaciju.

Ako biljke nemaju šuplje stablo, ono se može skratiti / orezati i iskoristiti za malč. Morač - Foenicum vulgare, može obezbediti veliku količinu biomase, mada stabljike nisu korisne za svaki organizam tokom zime. U povrtarskoj bašti, svi ostaci od useva nakon žetve, vraćaju se na površinu zemlje zbog reciklaže.

Foeniculum vulgare i druge višegodišnje biljke

Orezivanje stabala

Orezivanje drveća, drvenastog žbunja i vinove loze, na male komade (5 do 10cm), može dati dobar malč u zreloj pošumljenoj bašti, sa dobro razvijenim  gljivičnim zemljištem specijalizovanim za razlaganje lignifikovanog / odrvenelog biljnog materijala.

VIŠE: Organska bašta: napravite sami đubrivo od rastavića

Živi malč

U delovima bašte gde se nalaze zrela stable (stara 5 godina i više), ja sam izostavio malč, već biljke koje pokrivaju zemljište, smatram živim malčom. Otkrio sam da neke višegodišnje biljke formiraju dobar gust pokrivač u senci, kao što su iva puzavica - Ajuga reptans, mrtva kopriva - Laminum maculatum, žednjak - Sedem spurium, zimzelen - Vinca minor i betonika - Stachys officinalis. Lamium maculatum dobro se širi pod dudom (Morus alba).

Povećanja proizvodnje malča

Da bih mogao da pravim potrebnu količinu malča koja bi bila dovoljna da obezbedi barijeru koja bi zadražavala vodu, sprečavala rast korova, za moje jednogodišnje leje i leje za rasad svakako bi mi trebalo više prostora.

Veliko močvarno područje  bi bilo idealno, sa vodenim vrstama koje rastu brzo i čiji delovi koji nose seme ne bi stvarali problem pri upotrebi u zemljanim lejama. Ukoliko nemate pouzdano vodeno stanište, druga opcija za proizvodnju malča bez irigacije i đubrenja je verovatno trava.

Prevod sa originala: Ivana Trifković (Permaculture.co.uk)

Redaktura: Lisa / Moja lepa bašta