Kukuruz šećerac vodi poreklo iz Meksika i Perua, gde je poznato više od 200 različitih sorti. Prastare sorte sa zrnima u boji duge, crnim ili crvenim i danas nas ostavljaju bez daha. Španski osvajači prepoznali su vrednost ove biljke kao životne namirnice i preneli prve sorte u Evropu.

Da bi očuvali raznovrsnost, drevni narod Maja izabrao je najlepše klipove različitih sorti, pokazao kako se zrna suše i kako se seju mlade biljke. Prinosi su tada bili neočekivano visoki, a za to je pre svega trebalo zahvaliti mešovitoj kulturi: uz stabljike kukuruza gajio se pasulj, u čijem korenu se skladišti azot, a on hrani kukuruz. Takodje, bundeve prekrivaju zemlju i sprečavaju rast korova.

Vremenom su stare seoske sorte zamenjene modernim hibridima. Ali ova metoda uzgajanja kukuruza ima jednu manu: prva generacija ima više klipova s krupnim zrnima koja istovremeno sazrevaju. Ove osobine ipak nisu prenete na sledeću generaciju – svake godine treba da se kupi novo seme. 

Kod uzgajanja hibrida potrebno je ići ukorak s novom tehnologijom i sve više brisati granice genetske modifikacije. Medjutim, za mnoge baštovane to je razlog da se vrate prvobitnom načinu uzgajanja.PageBreak

Osam godina uzgajivačkog rada krije se iza novih sorti švajcarskog uzgajivača Sativa. Ukoliko sami nastavite da razmnožavate ovu biljku, kaže uzgajivač povrća Frideman Ebner, treba da uzgajate na desetine biljaka i to na rastojanju od najmanje 500 metara od njive gde je zasadjena druga kultura ili izuzetno sladak hibrid F1 (npr. “Golda”, “Tasty Sweet”)...

Ako na raspolaganju imate mali prostor, svakih nekoliko godina zasadite još nekoliko novih biljaka. Za kukuruz koji vi hoćete da iznesete na trpezu, stručnjaci savetuju da, po mogućstvu sejte samo jednu sortu kukuruza. Ako je ekstra sladak šećerac ukršten sa slatkim sortama kao što je “Rainbow Inka”, zrna će biti brašnjava.

Berba kod ranih sorti kukuruza počinje već u avgustu, a kasne sorte sazrevaju od septembra. Aroma i sadržaj šećera najveći su kada svila potamni, a zrna su još svetla, meka i sočna („mlečni sok“). Pri tom ne smeta ukoliko zrna na vrhu klipa još uvek nisu sasvim sazrela. Kukuruz za jesenje dekoracije i dobijanje semena bere se 4-5 nedelja kasnije, komušina se skida, a klipovi ostavljaju na toplom mestu na promaji da se osuše.

Šećercu je potrebna visoka temperatura da bi mogao da raste. Na manje pogodnim staništima uspevaju samo rane i srednje rane sorte. U predelima s blažom klimom možete da koristite rasad i pri tom odaberete sorte koje ne sazrevaju ni suviše rano ni suviše kasno. Najbolje je da posejete seme šećerca između aprila i kraja maja svakih 10 dana, i tada ćete od avgusta do oktobra moći da berete zrele klipove u kontinuitetu. Pri tom je potrebno da prvi rasad gajite na prozorskoj dasci u saksijama, a tek sredinom maja rasadite kukuruz na otvoreno. Oprašivanje će se poboljšati ukoliko kukuruz ne uzgajate u pojedinačnim redovima duž ruba ili u sredini leje, već u više redova u blokovima.