Prvi susret učenika sa školom može biti i preko lepo ozelenjenog i negovanog školskog dvorišta, što večno ostaje kao trenutak za sećanje. Učitelji su ti koji djake uvode u svet odraslih, ali to treba da bude na primereni način. Ništa vam nije tako jasno, ukoliko to ne vidite na primeru. Zato, školsko dvorište, ukoliko ima zelene površine, one zaista treba da budu za primer.

Ipak, moramo razumeti kada su ta dvorišta sasvim mala i uglavnom izbetonirana. Ako imate takav slučaj, izborite se da bar na ulazu imate žardinjere sa biljkama i ovaj nedostatak nadoknadite zelenilom u holovima, pored učionica, na mestima na kojima zbog nestašluka dece, što je prirodno za taj uzrast, ne dodje do nezgoda. Ako spadate u onu srećniju kategoriju, koja ima propisno školsko dvorište, onda ga treba rešiti na sledeći način: ulazni deo, kao i kod svakog poslovnog ili privatnog objekta, treba da bude reprezentativan. Dakle, ukoliko je škola stara, arhitektonski rešena u klasičnom stilu, takav treba da bude i ulaz, sa uredno ošišanom živom ogradom i rastinjem koje je simetrično rasporedjeno unaokolo.

Ako je škola gradjena u modernom stilu, ulaz može biti rešen i avangardno. Medjutim, mora se voditi računa i o tome da li je škola u brdsko-planinskom, ravničarskom predelu ili pak u gradu, odnosno selu. Sve ovo uslovljava rešenje i nije lepo kada u planinskom predelu vidite geometrijski stil, koji ipak karakteriše gradove, i to pre svega one u ravničarskim predelima.

U drugom delu, gde borave djaci na odmorima, veoma je poželjno imati takozvanu učionicu na otvorenom, koju mogu koristiti svi uzrasti. Tu može biti nadstrešnica, koja opet zavisi od sredine u kojoj se škola nalazi, ali ono što je još bitnije, oko nje treba posaditi drveće, šiblje i cveće koje je autohtono, dakle – tu od prirode raste, kako bi deca prvo naučila prirodni ambijent svog kraja, a pored tih vrsta i mnoge druge, ukrasne, koje mogu da opstanu u tom kraju.

U takvom ambijentu mnogo se bolje i radije uči. Na kraju, možda ćete se pitati ko to treba da uradi, zasadi i na kraju neguje zelenilo. Odgovor je jednostavan. Uz dobru organizaciju profesora, roditelja i djaka, stići ćete jednostavno do cilja. Neka proces traje i više godina. Bitno je da imate cilj!

Dragana Tucović – Baranac,
dipl. inž. pejz. arh.
PR JKP „Zelenilo Beograd”