Bršljan tokom prvih godina raste sporo. U početku je zahvalan za jednostavnu drvenu konstrukciju kao pomoć pri uspinjanju. Uz nju mogu da se usmeravaju i vezuju mladi izdanci. Posle tri, četiri godine počinje nagli rast i biljka se svojim specifičnim izdancima učvrćuje samostalno za zidove visine do 20 metara. Proverene sorte bršljana Hedera helix koje bujno rastu jesu 'Plattensee', 'Wingertsberg' i  'Woerner'. Sličnu visinu dostižu i Hedera colchia i H.hibernica. Imaju lišće s manje režnjeva, ali zato znatno veće, čija je dužina do 15 cm. One su manje otporne na mraz od običnog bršljana i otuda se preporučuju samo za predele sa umerenom klimom.

Izmrzavanje zemljišta tokom vedrih zimskih dana za bršljan je generalno problematično, zbog čega je bolje da se sadi u proleće ili da se mlade biljke zaštite tamnom mrežicom od zimskog sunca. Bršljanu u svakom pogledu više odgovaraju senovita staništa. Njegovi izdanci ne vole jaku svetlost, pa se retko uspinju uz svetle zidove izložene suncu. Tako bršljan uprkos prirodnom bujnom rastu na tim mestima ostaje nerazvijen.

Pogledajte galeriju slika sa bršljanom u glavnoj ulozi.

Marija Jakob

Bršljan – penjačica za svaku priliku
1/9
Bršljan – penjačica za svaku priliku
Vidi galeriju
LepaiSrecna Ako prolazite kroz stare parkove ili šetate kroz četvrti sa vremešnim vilama, nećete moći a da ne primetite ovu zimzelenu biljku koja svojim dugačkim izdancima može da prekrije gotovo sve što joj se nađe na putu i tako baštu pretvori u umetničko delo