Moj uzor, dragi anđeo čuvar bila je moja baka. Toplinu njenog zagrljaja još uvek osećam iako je prošla jedna duga godina bez nje. Bila sam nešto posebno za nju, kao i ona za mene, neizmerna, bezuslovna i iskrena ljubav nas je spajala. Naučila me je svim veštinama koje se mogu poželeti a koje je ona posedovala, prvenstveno da primim i pružim iskrenu ljubav, da pomognem, da podarim, poklonim, učinim, jer je to sve dar koji čovek može pružiti i učiniti i sebe i druge voljenim i zadovoljnim. Naizgled tako jednostavno, ali nažalost ipak je to nešto što mnogima nedostaje. Dragoceno znanje koje mi je prenela, nesebično delim, kao što je to i ona radila.

Svaki srećan trenutak u mom životu činila je još srećnijim, svaki tužan je ublažavala i činila ga ne toliko strašnim i tužnim, ukazivajući mi na to da je ovaj život protkan i gorkim nitima ali da u pregršti lepog, one blede i postaju tanke.

Od mirisa kolača, od toplih zimskih rukavica, nezaboravnih bajki, toplih i iskrenih razgovora, činila me je bogatijom. Uvek ću se pitati, da li sam pored sve svoje ljubavi prema njoj, još nešto mogla učiniti za nju, da li bih se ikada mogla odužiti za sve njene postupke. Moje srce je ispunjeno njom, ponosna sam i zahvalna što sam je imala i ponosno ću je zauvek čuvati u srcu i mislima.

Anja Kordeš

Ovo je priča koju je Lisa izabrala kao jednu od najinspirativnijih na konkursu "Stari nisu stvari", organizovanom krajem 2013. godine.