Izuzetna, elegantna, senzibilna, tajanstvena – dive su uvek na dobrom glasu. Kamelijama se takođe pripisuju ove osobine. Mada kao neka filmska diva vodi blještav život, istorija ove lepotice iz Azije puna je iznenađenja. Ni danas se ne može sa sigurnošću reći kako je ova žbunasta cvetnica stigla iz Azije u Evropu.

Obožavaoci kamelije tvrde da je početkom 18. veka Engleska htela da prekine kineski monopol nad čajem i da žbunove čaja donese u Evropu. Umesto toga, Kinezi su Englezima dali da ponesu kameliju na put. Pošto je ona u botaničkom smislu usko vezana za korisne biljke koje su želeli, obmana je otkrivena tek kada je u jednoj engleskoj staklenoj bašti navodni žbun čaja otvorio predivne cvetove.

Englezi, kao strastveni baštovani i sakupljači biljaka, nisu mogli odoleti elegantnoj pojavi ove biljke. Različite sorte kamelija postale su ukras zimskih vrtova plemstva. Evropski kraljevski i kneževski dvorovi, kao i bogato građanstvo, takođe su pokazali oduševljenje čiji je vrhunac bio u 19. veku.Skupocene biljke dopremane su u Evropu iz Kine i Japana. Iz istočne Azije potiče i kamelija u vrtu zamka Pilnic kod Drezdena kojoj se i danas dive kao najstarijoj kameliji u Nemačkoj.

Najpre je donesena u London 1779. godine, a 1801. dvorski baštovan je posadio ovu lepoticu u parku saksonskog zamka.   Budući da je egzotična lepotica kamelija obećavala unosan posao, baštovanski esnaf se specijalizovao za uzgajanje kamelija. Oko 1860. godine saksonski uzgajivač Zajdel ponudio je imućnim mušterijama iz cele Evrope više od 1100 vrsta kamelije. 

Uspešni roman "Dama sa kamelijama" Aleksandra Dime, koji je kao pozorišna predstava sredinom 19. veka namamio veliki broj gledalaca u pozorište, doprineo je u opštem oduševljenju kamelijama. Junakinja romana, pariska kurtizana, nikada nije izašla na ulicu bez buketa kamelija. Menjanjem boje cvetova od bele do crvene, ona je signalizirala gospodi da li je na raspolaganju ili ne.

Kamelija je bila omiljena i u Italiji, jer klima oko jezera na severu zemlje i u Toskani, pruža idealne uslove za njeno gajenje. Zbog toga se i danas u starim vrtovima vila, kao što su vila Karlota na jezeru Komo ili vila Reale kod gradića Luka, možemo diviti kamelijama od kojih su neke stare više od 150 godina. Dok je ovom cvetnom žbunu u Francuskoj pripisivan karakter luksuza, pa čak i dekadencije, u Italiji je pomagala u pravljenju političke karijere. Početkom 19. veka mnogi intelektualci želeli su da pojedine kneževine i kraljevine Italije ujedine u nacionalnu državu. Pristalice su najpre morale da deluju u pokretu otpora, a kao znak svog političkog uverenja nosili su crveno-beli cvet kamelije na reveru.

Žbun sa zelenim listovima simbolizovao je boje nacionalne zastave budućeg kraljevstva. Sa promenom društvenih struktura u Evropi početkom 20. veka, čime je plemstvo izgubilo moć i sjaj, izgubilo se i interesovanje za kamelije.

Ipak, neke zbirke kamelija preživele su decenije. One su u međuvremenu ponovo izazvale veliku pažnju, kao na primer zbirka zamka Pirna-Kušendorf. Stare sorte, kao i nove, otporne, oduševljavaju nebrojeno mnogo hobi-baštovana koji za svoje zimske bašte nabavljaju ovu cvetnu divu.

Kako da prezime baštenske kamelije, pročitajte ovde, a kakva im je nega potrebna u periodu mirovanja, pročitajte ovde. O štetočinama koje ih napadaju i načinima da ih zaštitite, pročitajte ovde.

Slađana Milosavljević dipl. ing. pejzažne arhitekture