Mojoj kameliji lišće postaje braon po obodu i otpada naglo.

Pomozite!  Milica 


Kamelija se kod nas gaji kao sobna biljka i zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Cveta od decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla, ali ne smete je izložiti direktnom jakom suncu.  

Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji. Ne treba je presađivati svake godine već svake treće ili četvrte, jer bi zbog čestog presađivanja mogla da manje cveta.

Kamelija se može izneti napolje u baštu još u maju i ukopati sa saksijom, ali na mesto koje je izloženo samo jutarnjem suncu. Zalivati je treba samo ustajalom kišnicom ili mekom vodom, a pupoljke povremeno orositi čistom mlakom vodom pomoću fine prskalice. Kad precveta i završi rast, što se može videti po novim listovima i pupoljcima, dolazi period mirovanja, takozvanog zasušenja. Tada je treba ređe zalivati ali češće prskati. Treba paziti da se prilikom zasušenja grumen zemlje u saksiji nikada sasvim ne osuši.

Ovaj period zasušivanja traje otprilike od pet do šest nedelja. Krajem septembra ili polovinom oktobra opet je treba uneti u sobu koja se zagreva, to jest na umerenu temperaturu, i staviti je uz prozor. Kada se pokažu pupoljci, može se otpočeti sa zalivanjem. Pri dobroj nezi, pažljivom zalivanju i na stalnom mestu cvetaće vam bujno.   Ako se na biljci pokaže žuto i šareno lišće, to znači da je zalivanje bilo prekomerno i da žilice trule. Da bi se sprečilo da lišće dalje žuti i sprečilo truljenje korena, treba biljku da presadite u drugu saksiju i svežu zemlju.

Kamelija je osetljiva na povećan sadržaj  krečnjaka u zemlji, koji može da izazove fitotoksičnost, ali isto je i napada gljiva korena Phytophtora sp. Najbolje je da oboleleo lišće pokažete stručnjaku u poljoprivrednoj apoteci da bi vam preporučio neko sredstvo za zaštitu.

Na pitanja odgovara Suzana Kljajić,
dipl. inž. poljoprivrede