"METAK MU JE PROŠAO KROZ GLAVU, JAVILI SU DA JE UMRO": Tri tragedije obeležile život naše pevačice - Ljuta sam na njega

Aleksandra Bursać sa samo dve i po godine ostala je bez oca Nikole, koji je teško ranjen na ratištu u Kninu, gde je otišao kao dobrovoljac da brani rodno selo Plavno, a ubrzo nakon toga je i preminuo.

"Moj tata je poginuo u ratu dok se borio za svoj narod kad je imao samo 28 godina! Živeli smo u Beogradu, ja sam ostala tu sa mamom, a on se malo pre rata vratio u Knin. Kad je sve počelo, dobrovoljno se prijavio da brani ljude s kojima je odrastao i svoje selo Plavno. Nažalost, napali su ih u toku noći i tati je prošao metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu. I njegovog najboljeg druga su ranili, ali je on, hvala Bogu, preživeo, dok je tata bio smrtno ranjen. Prevezli su ih helikopterom u Beograd u bolnicu. Mama je sve vreme bila uz tatu. Nažalost, preminuo je 11. septembra 1991. Sećam se kad su mami javili da je tata ranjen, iako sam imala samo dve i po godine. Bila sam napolju, mamu je to baš potreslo... Tako mala, bila sam mami najveća podrška i najviše sam je tešila, jer su svi njeni sa Kosova i Metohije i nisu odmah bili sa nama, ali je kasnije došla baka. U Beogradu je živela tatina familija. Uz nas je bio i moj pokojni stric Milorad, koji mi je mnogo pomagao", ispričala je sada Aleksandra za "Informer".

"Tata je sahranjen u Plavnu, jer je to bila njegova želja. Bio je mnogo vezan za Knin. Često je pevao i na tamošnjim saborima. Od oca sam nasledila talenat za pevanje. S jedne strane se mnogo ponosim njim, a s druge sam ljuta! Nedostaje mi svaki dan i u svakom trenutku. Osećam da je tu i da me čuva u nekim teškim momentima. Mama kaže da baš ličim na njega", iskrena je pevačica.

Majka se potrudila da Aleksandra, uprkos svemu, ima srećan i bezbrižan život, a nekoliko godina kasnije podarila joj je i sestru.

"Nakon što se majka preudala, dobila sam najveći i najbolji poklon na svetu, a to je moja sestra Milica, koja je mlađa od mene četiri godine. Nažalost, njen otac je preminuo, ali o tome ne bih da pričam jer je za sestru to teška tema. Posle nekoliko godina mama je upoznala Vladu, venčali su se i evo zajedno su već 25 godina. Ne volim da ga zovem očuhom, jer mi zvuči grubo. On nije Miličin i moj očuh, već naš roditelj. Vlada nas je odgajao", otkrila je Aleksandra i dodala da je veoma vezana za mlađu sestru.

"Bila sam zaštitnički nastrojena prema njoj. Mama je mnogo radila i trudila se da nam stvori sve, kao da je dobila natprirodnu snagu posle teških gubitaka. Sestra i ja smo često bile same. Ponekad nas je neko čuvao, ali sam se trudila da niko ne mora da nas pazi, već da ja brinem o njoj. Milica je moja slaba tačka i mnogo smo vezane. Totalno smo drugačije, ali se mnogo volimo", kaže pevačica.

Nažalost, njenu porodicu je 1999. godine pogodila još jedna velika porodična tragedija.

"Mog rođenog ujaka su kidnapovali na KiM. Krenuo je u svoj stan i više se nikada nije vratio. Mama je na sve načine pokušavala da sazna nešto o njemu, ali je jednostavno nestao sa lica zemlje! Dugo smo želeli da verujemo da je živ, mama mu je i palila sveću za žive... Koliko sam bila opterećena, sanjala sam da su mi javili kako su ga videli negde. Kad sam se probudila, nisam mogla da shvatim da li je to stvarnost ili san. I posle toliko godina ne znamo ništa o njemu. Mamu je strefilo sve što je moglo", zaključila je pevačica za pomenuti list.

Još fotografija Aleksandre Bursać pogledajte u galeriji ispod.

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!

Tekst: Lepa&Srećna