- Studija Klinike Mejo na 1.364 pacijenta otkrila je različite obrasce crevnog mikrobioma povezane sa pet grupa karcinoma, posebno kod mlađih obolelih od raka debelog creva i dojke.
- Nalazi ukazuju da mikrobiom može pomoći u proceni reakcije na terapiju i rizika od neželjenih efekata, poput dijareje.
Crevni mikrobiom sve je češće u centru naučnih istraživanja. Njegov značaj za zdravlje mnogo je veći nego što se ranije mislilo, a nova studija donosi zanimljive podatke o mogućoj povezanosti između sastava crevne flore i različitih vrsta raka. Naučnici su analizirali uzorke više od 1.300 pacijenata i uočili specifične obrasce koji bi u budućnosti mogli da pomognu u boljem razumevanju bolesti, ali i u praćenju reakcija organizma na terapiju.
Posebno su se izdvojile razlike kod mlađih pacijenata obolelih od raka debelog creva i raka dojke, što je otvorilo nova pitanja o ulozi crevnog mikrobioma u razvoju i lečenju malignih bolesti.
Nakon proučavanja uzoraka stolice više od 1.300 pacijenata obolelih od raka, naučnici su otkrili različite obrasce crevnog mikrobioma povezane sa različitim vrstama raka. Istraživači sa Klinike Mejo analizirali su uzorke 1.364 pacijenta obolela od raka, sa različitim vrstama i stadijumima bolesti i različitim terapijama, u okviru studije Mayo Clinic Cancer Microbiome Cohort, objavljene u časopisu "Cell".
Naučnici su otkrili jedinstvene mikrobiomske potpise povezane sa pet velikih grupa karcinoma, a istovremeno su identifikovali i značajne razlike kod pacijenata kojima je rak dijagnostikovan u mlađem životnom dobu. Jedno od najupečatljivijih otkrića odnosilo se na kolorektalni rak i rak dojke sa ranim početkom, čija je učestalost poslednjih godina u porastu među mlađim odraslim osobama.
Pacijenti sa kolorektalnim rakom stari 50 godina i manje imali su više nivoe laktata i veće količine bakterije Veillonella parvula, koja se hrani laktatom. Istovremeno, kod mlađih pacijenata sa rakom dojke zabeležene su promene kod 64 vrste bakterija, kao i niži nivoi primarnih žučnih kiselina.
"Uočili smo različite promene u mikrobima i metabolitima kod raka dojke i kolorektalnog raka sa ranim početkom, ali ne i kod raka mozga", rekao je za Purna C. Kašjap, gastroenterolog sa Klinike Mejo, prenosi Newsweek. Kašjap je rekao da u ovoj fazi rezultati još ne objašnjavaju zašto rak dojke i kolorektalni rak postaju sve češći među mlađim odraslim osobama.
"Međutim, oni pružaju potencijalne biomarkere i mehanističke tragove koji sada mogu da budu ispitani u nezavisnim kliničkim kohortama i pretkliničkim modelima“, rekao je. Kod kolorektalnog raka, na primer, tumori mogu da proizvode visoke nivoe laktata, potencijalno stvarajući okruženje koje pogoduje rastu bakterije V. parvula. Ipak, da li taj odnos doprinosi razvoju raka i dalje nije jasno.
Pored razlika povezanih sa godinama, tim je identifikovao 341 vrstu bakterija povezanu sa pet grupa karcinoma, nakon što su uzeta u obzir druga zdravstvena stanja.
Neuroendokrini tumori bili su povezani sa gubitkom korisnih crevnih bakterija, dok su kod raka jetre i intrahepatičnih žučnih kanala zabeleženi viši nivoi nekoliko mikroba, uključujući Enterococcus faecalis.
Različiti mikrobni obrasci uočeni su i kod raka jednjaka, limfoidne leukemije i multiplog mijeloma. Studija je takođe ukazala na to da bi mikrobiom mogao da pomogne u predviđanju kod kojih pacijenata postoji veća verovatnoća da će iskusiti neželjene efekte terapije. Istraživači su otkrili da su, među pacijentima koji su primali hemioterapijski lek 5-fluorouracil (5-FU), oni kod kojih se kasnije razvila dijareja pre početka terapije uglavnom imali niže nivoe bakterijskih gena sposobnih da razgrade taj lek. Takva povezanost nije pronađena kod pacijenata koji su primali drugi hemioterapijski lek, karboplatin.
Ruben Mars, docent medicine na Klinici Mejo, rekao je da ovi rezultati otvaraju mogućnost da bi testovi zasnovani na mikrobiomu jednog dana mogli da pomognu u identifikovanju pacijenata koji imaju veći rizik od neželjenih efekata određenih terapija.
"Važno je da smo pronašli vezu između mikrobioma i neželjenih efekata jednog hemioterapijskog leka - intravenskog 5-fluorouracila - ali ne i svih hemioterapijskih lekova", rekao je Mars.
Iako bi ovi rezultati na kraju mogli da podrže razvoj kliničkog testa, rekao je da istraživači i dalje moraju da potvrde rezultate na većim i raznovrsnijim grupama pacijenata.
"Na kraju će biti neophodne prospektivne kliničke studije kako bi se pokazalo da uključivanje informacija o mikrobiomu u donošenje kliničkih odluka zaista poboljšava ishode pacijenata“, rekao je Mars. „Uprkos tome, oprezno sam optimističan da ćemo u bliskoj budućnosti videti kako testiranje zasnovano na mikrobiomu počinje da ulazi u kliničku praksu."
Istraživači su dodatno identifikovali crevne bakterije povezane sa ishodima preživljavanja kod kolorektalnog raka, raka jetre i intrahepatičnih žučnih kanala, raka jajnika i prostate, kao i melanoma. Rejmond Čang, medicinski direktor u Meridian Medicalu i nekadašnji lekar u Memorijalnom Sloan-Ketering centru za rak, rekao je da ovo istraživanje naglašava sve veći značaj crevnog mikrobioma u lečenju raka.
Čang, koji nije učestvovao u studiji, rekao je da su se posebno izdvojila dva nalaza: veza između određenih vrsta bakterija i preživljavanja pacijenata, kao i povezanost sastava crevnog mikrobioma sa neželjenim efektima terapije, poput dijareje izazvane hemioterapijom 5-FU.
"Ovi nalazi ne samo da ističu značaj crevnog mikrobioma kod raka, već mogu da dovedu i do daljih istraživanja u kojima bi manipulisanje mikrobiomom moglo da dovede do boljeg preživljavanja, kao i do smanjenja toksičnosti terapije", rekao je Čang.
BONUS VIDEO