Ne morate biti lekar da biste spasili život. Iako se o srčanim aritmijama retko govori, poznavanje njihovih simptoma može biti ključno za hitne situacije. Naučite da prepoznate znakove upozorenja i na vreme reagujete.
U normalnom srčanom ritmu, mali skup ćelija u sinusnom čvoru šalje električni signal. Signal zatim putuje kroz pretkomore do atrioventrikularnog (AV) čvora , a potom prelazi u komore, uzrokujući njihovo stezanje i ispumpavanje krvi iz srca.
ŠTA JE SRČANA ARITMIJA?
Srčana aritmija je nepravilan srčani ritam. Do srčane aritmije dolazi kada električni signali, koji govore srcu da kuca, ne rade ispravno. Srce može kucati prebrzo ili presporo. Takođe, obrazac otkucaja srca može biti nepravilan.
Srčana aritmija može da se oseti kao treperenje, lupanje ili ubrzan rad srca. Neke srčane aritmije su bezopasne. Druge mogu izazvati simptome opasne po život.
Postoje trenuci kada je sasvim normalno imati brz ili spor rad srca. Na primer, srce može kucati brže tokom vežbanja, a sporije tokom spavanja.
Lečenje srčane aritmije može uključivati lekove, uređaje kao što su pejsmejkeri, ili proceduru i hirurški zahvat. Ciljevi lečenja su kontrolisanje ili otklanjanje brzih, sporih ili na drugi način nepravilnih otkucaja srca. Životni stil koji je zdrav za srce može pomoći u sprečavanju oštećenja srca koja mogu izazvati neke srčane aritmije.
VRSTE SRČANE ARITMIJE
Generalno, srčane aritmije se grupišu prema brzini srčanog ritma. Na primer:
- Tahikardija je brz rad srca. Srčani ritam je veći od 100 otkucaja u minutu.
- Bradikardija je spor rad srca. Srčani ritam je manji od 60 otkucaja u minutu.
UBRZAN RAD SRCA - TAHIKARDIJA
Vrste tahikardije uključuju:
ATRIJALNA FIBRILACIJA (AFib)
Haotični srčani signali uzrokuju brz, nekoordinisan rad srca. AFib može biti privremena i početi i zaustaviti se sama od sebe. Međutim, neke epizode možda neće prestati dok se ne leče. AFib je povezana sa rizikom od moždanog udara.
ATRIJALNI FLATER
Atrijalni flater je sličan AFib-u, ali su otkucaji srca organizovaniji. Atrijalni flater je takođe povezan sa rizikom od moždanog udara.
SUPRAVENTRIKULARNA TAHIKARDIJA. Ovaj širok pojam obuhvata nepravilne otkucaje srca koji počinju iznad donjih srčanih komora, nazvanih ventrikule. Supraventrikularna tahikardija izaziva epizode lupanja srca koje počinju i prestaju iznenada.
VENTRIKULARNA FIBRILACIJA
Brzi, haotični električni signali uzrokuju da se donje srčane komore, umesto da se koordinisano stežu, samo trepere. Ovaj ozbiljan problem može dovesti do smrti ukoliko se normalan srčani ritam ne uspostavi u roku od nekoliko minuta. Većina ljudi sa ventrikularnom fibrilacijom ima osnovnu srčanu bolest ili je pretrpela ozbiljnu povredu.
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
Ovaj brzi, nepravilni srčani ritam počinje neispravnim električnim signalima u donjim srčanim komorama, nazvanim ventrikule. Brz rad srca ne dozvoljava komorama da se pravilno napune krvlju, pa srce možda neće moći da ispumpa dovoljno krvi u telo. Ventrikularna tahikardija možda neće izazvati ozbiljne probleme kod ljudi sa inače zdravim srcem. Kod onih sa srčanim oboljenjima, ventrikularna tahikardija može biti hitno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
BRADIKARDIJA (Usporen rad srca)
Srčani ritam ispod 60 otkucaja u minutu smatra se bradikardijom. Međutim, nizak broj otkucaja srca u mirovanju ne znači uvek da postoji problem. Ako ste fizički spremni, vaše srce može biti u stanju da ispumpa dovoljno krvi u telo i sa manje od 60 otkucaja u minutu. Ako imate spor rad srca i vaše srce ne ispumpava dovoljno krvi, možda imate neku vrstu bradikardije.
Vrste bradikardije uključuju:
SINDROM BOLESNOG SINUSA
Sinusni čvor postavlja tempo rada srca. Ukoliko čvor ne radi pravilno, srčani ritam može da se smenjuje između presporog i prebrzog. Sindrom bolesnog sinusa može biti uzrokovan ožiljcima u blizini sinusnog čvora, što usporava, prekida ili blokira signale za rad srca. Stanje je najčešće kod starijih odraslih osoba.
BLOKADA SPROVODLJIVOSTI
Blokada električnih puteva srca može izazvati usporavanje ili prestanak signala koji pokreću otkucaje srca. Neke blokade možda ne izazivaju nikakve simptome. Druge mogu uzrokovati preskočene ili usporene otkucaje srca.
PREVREMENI OTKUCAJI SRCA
Prevremeni otkucaji srca su dodatni otkucaji koji se javljaju jedan po jedan, ponekad u obrascima koji se smenjuju sa pravilnim srčanim ritmom. Ukoliko dodatni otkucaji potiču iz gornje komore srca, nazivaju se prevremene atrijalne kontrakcije (PAC). Ukoliko dolaze iz donje komore, nazivaju se prevremene ventrikularne kontrakcije (PVC).
Prevremeni otkucaj srca može se osetiti kao da je vaše srce preskočilo otkucaj. Ovi dodatni otkucaji generalno nisu razlog za brigu. Retko ukazuju na ozbiljnije stanje. Ipak, prevremeni otkucaj može izazvati dugotrajniju aritmiju, posebno kod ljudi sa srčanim oboljenjima. Povremeno, česti prevremeni ventrikularni otkucaji mogu dovesti do oslabljenog srca.
Prevremeni otkucaji srca mogu se javiti u mirovanju. Stres, naporno vežbanje i upotreba stimulansa, kao što su kofein ili nikotin, takođe mogu izazvati prevremene otkucaje srca.
SIMPTOMI
Srčana aritmija možda neće izazvati nikakve simptome. Nepravilan srčani ritam može biti primećen tokom zdravstvenog pregleda iz nekog drugog razloga.
Simptomi aritmije mogu uključivati:
- Osećaj treperenja, lupanja ili ubrzanog rada srca u grudima.
- Ubrzan rad srca
- Usporen rad srca
- Bol u grudima
- Kratak dah
- Anksioznost
- Jak umor
- Ošamućenost ili vrtoglavicu
- Znojenje
- Nesvesticu ili osećaj skorog gubitka svesti.
KADA SE JAVITI LEKARU
Ako osećate da vam srce kuca prebrzo ili presporo, ili preskače otkucaje, zakažite pregled kod lekara. Možda će vam biti preporučeno da posetite lekara specijalizovanog za srčana oboljenja, kardiologa.
Potražite hitnu medicinsku pomoć ukoliko imate sledeće simptome:
- Bol u grudima
- Kratak dah
- Nesvesticu
Uvek pozovite hitnu pomoć (194) ako mislite da imate srčani udar.
HITNA MEDICINSKA POMOĆ
Vrsta aritmije koja se naziva ventrikularna fibrilacija može izazvati dramatičan pad krvnog pritiska. To može dovesti do toga da osoba padne na zemlju u roku od nekoliko sekundi, što se naziva i kolaps. Ubrzo nakon toga, disanje i puls osobe će prestati. Ventrikularna fibrilacija je hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć. To je najčešći uzrok iznenadne srčane smrti.
Ukoliko se to dogodi, pratite ove korake:
Pozovite hitnu pomoć (194)
Ukoliko u blizini nema nikoga ko je obučen za kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR), primenite KPR samo kompresijama. Snažno i brzo pritiskajte sredinu grudi. Radite od 100 do 120 kompresija u minutu, dok medicinska pomoć ne stigne. Ne morate da dišete u usta te osobe.
KPR pomaže da krv nastavi da teče do organa dok se ne može dati električni šok pomoću automatskog eksternog defibrilatora (AED). AED je uređaj koji isporučuje šok kako bi ponovo pokrenuo srce.
Ako je AED dostupan u blizini, neka ga neko donese i pratite uputstva. Obuka nije potrebna za korišćenje. Uređaj će vam reći šta da radite. Programiran je da omogući šok samo kada je to prikladno.
BONUS VIDEO:
Tekst: Klinika Mejo / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić