Holesterol nam je neophodan, jer je on gradivna materija od koje naše telo gradi ćelije i održava nas u životu. Međutim, sve veći broj ljudi ima veću količinu holesterola u krvi nego što je to poželjno.
Kada holesterol stvori naslage na zidovima arterija, povećava se rizik od srčanih oboljenja i drugih ozbiljnih tegoba. Problem je u tome što povišen holesterol ne daje odmah simptome, zbog čega se ne otkriva odmah. Ako se otkrije, a pacijent i dalje nema tegobe, dešava se da i ne posluša savete lekara.
Uobičajeno je da se namirnice u kojima ima holesterola, poput žumanceta, smatraju ključnim uzročnikom problema. Međutim, problem su sve zasićene masnoće, što znači da treba smanjiti crveno meso, kao što su govedina, svinjetina i jagnjetina, kao i mesne prerađevine.
Svako ko želi da snizi holesterol treba da izbegava i punomasne mlečne proizvode, pre svega puter i pavlaku, ali i punomasno mleko. Budući da su peciva i kolači bogati mastima, pekare i poslastičarnice treba zaobilaziti u širokom luku.
Treba ograničiti korišćenje svih ulja, uključujući i palmino i kokosovo, a pržena hrana se uopšte ne preporučuje. Najjednostavniji način da kontrolišete unos masti jeste one nikad ne pređu 10 odsto dnevnog unosa kalorija. Ovo jednostavno pravilo pomaže da selektujete na šta želite da "potrošite" dozvoljeni unos masnoća.
Primera radi, za dnevni unos od 2.000 kalorija, udeo masti ne bi trebalo da pređe 200 kalorija, što bi odgovaralo količini u 3 jajeta, kao i u 100gr tunjevine u ulju ili u 50gr kačkavalja. Pročitajte i šta može da se pije protiv povišenog holesterola.
BONUS VIDEO: