U svakoj životnoj priči nalaze se i problemi, za nekoga lakši, za nekoga preteški. Nekada i ozbiljne muke donesu nešto dobro. Kako je posle raka dojke počela bolje i kvalitetnije da živi i postala ona koja druge motiviše, za "RTS Ordinaciju" otkrila je Ana Dornik, borac protiv karcinoma dojke i jedna od osnivača udruženja "Žena uz ženu".
Ana Dornik danas ima 38 godina, a pre tri godine susrela se sa dijagnozom raka dojke. Uprkos tome što je njena majka izgubila bitku sa karcinomom dojke sa pedeset i pet godina, Ana se nadala da će se sa ovom dijagnozom susresti u kasnijoj životnoj dobi.
Odlasci na redovne sistematske preglede su joj pomogli da karcinom otkrije u ranoj fazi, a kako kaže, da je znala koliko su genetski testovi važni (BRCA 1 i BRCA 2) uradila bi ove testove i išla na preglede dva puta godišnje.
"Kada su mi prislonili sondu na dojku i rekli da je 'komplikovana cista', znala sam da je 'to', samo je bilo pitanje koliko je to odmaklo. Došla sam na vreme, karcinom je bio dva centimetra, to je neka granica kada treba doći na preventivni pregled, pred samu terapiju, mada je najbolje da dođete kada nemate nikakvu terapiju, to je suština preventivnih pregleda", kaže Ana Dornik.
Agresivan kancer
Dimenzije karcinoma bile su u granicama prihvatljivog, ali uprkos tome karcinom je bio agresivan.
"Tu su zaista bile u pitanju nedelje. Terapija je trajala nešto manje od godinu dana. Ubrzo nakon postavljanja dijagnoze imala sam operaciju, potpuno uklanjanje dojke, nakon toga usledila je hemioterapija", rekla je Ana Dornik.
Podršku Ani pružila je njena sestra bliznakinja, kako kaže, obećala joj je da će ozdraviti i da neće patiti "drugi put", imajući u vidu da je njihova majka preminula od iste bolesti.
"Svaka pobeda je stvar odluke i samopouzdanja da se od te odluke ne odustane. Umesto 'Zašto?', sebe sam pitala šta želim da napravim od ove bolesti. Shvatila sam da moram da zavolim to što mi je dato".
Po čemu se razlikuje Anino shvatanje života sada od onog pre bolesti?
"Svaka bolest je neka ranjena emocija. Ana od ranije je previše ćutala. Moja percepcija života u odnosu na ranije je da treba da živimo sa svrhom, da pronađemo naš smisao. Nađite vašu svrhu i vašu smisao i onda će vas vaše srce i vaša intuicija voditi tamo", bila je iskrena Ana.
Koliko su Ani koristili razgovori sa ženama koje su prošle rak dojke?
"Takvi razgovori leče. Ženi koja boluje od raka dojke je potreban dokaz da će preživeti i susret sa ženom koja je prevazišla tu borbu. Otuda motiv da se usmerim ka motivacionom govoru i da ohrabrujem druge žene. Ti razgovori sa ženama su predivni, imamo zajednicu od 400 žena, to je jedna neopisiva energija", naglasila je Ana Dornik.
Sinovi Ane Dornik imali su deset i dve godine kada je dobila karcinom dojke. Odlučila je da im ne kaže za dijagnozu, smatrala je da im to ništa ne bi značilo, jer su još uvek mali, ali im je napomenula da mama neće biti dobro neko vreme.
"Već mi je bilo svega previše, nisam mogla da igram 'još kućnih uloga', nisam nosila periku, stavila sam sebe na prvo mesto, jer ako se ja osećam dobro i komotno, i oni će se tako osećati. Nisam nosila perike i turbane po kući. Znali su da mama ima bolest od koje će joj biti lošije, zbog koje ću nekada morati da odustanem od uloge majke. Nisam mogla da ih okupam, da ih odvedem u školu, to mi je i najteže padalo", rekla je Ana.
"Kada dođem sa hemioterapije moj mlađi sin priđe da me zagli, a meni nije do ni do čega. Taj momenat odvajanja od te emocije koju dete želi od vas je zaista težak. Moje starije dete je to kao mali heroj pregurao, dok nije video mene sa dugom kosom u jednoj emisiji, u jednom momentu počeo je da plače i rekao mi je da želi svoju mamu od pre. Tada sam mu rekla da mi da još malo vremena", prisetila se Ana Dornik najtežih trenutaka tokom borbe sa karcinomom dojke.
Nakon što je završila proces lečenja, Ana je odlučila da formira udruženje "Žena uz ženu". U okviru udruženja postoji karavan koji obilazi celu Srbiji i u okviru koga se obavljaju besplatni pregledi dojki za žene.
Izvor: Lepa&Srećna/RTS
BONUS VIDEO: