NAJVAŽNIJA RAZLIKA IZMEĐU DOBROĆUDNIH I ZLOĆUDNIH PROMENA: Doktorka Kandolf o navikama koje povećavaju rizik za rak

Melanom je najopasnija forma raka. U ranoj fazi izgleda kao mladež, a šta je alarm za odlazak kod lekara, objašnjava nam prof. dr Lidija Kandolf načelnik klinike za kožne i polne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji.

Youtube/Printscreen/RTS

Stručnjaci ukazuju svakoga dana na činjenicu da je prevencija od presudne važnosti i da pravovremeni odlazak na pregled često može da nam spasi život. Ipak, mnogi odlaze kod lekara tek kada osete jake bolove ili simptomi postanu toliko uočljivi da jednostavno ne mogu da ih ignorišu.

Melanom je najopasnija forma raka. U ranoj fazi izgleda kao mladež, a šta je alarm za odlazak kod lekara, objašnjava nam prof. dr Lidija Kandolf načelnik klinike za kožne i polne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji.

Kako možemo da prepoznamo melanom? Da li svaka promena boje, oblika i veličine mladeža treba da bude upozorenje da dođemo na lekarski pregled?

Najvažnija razlika između dobroćudnih i zloćudnih promena koje se pojavljuju na koži je činjenica da se zloćudne promene neprestano menjaju i rastu. Dakle, ako neko primeti da se na koži pojavila nova promena koja raste i menja se u obliku, boji, ivicama i raste iz meseca u mesec, vreme je da se osoba obrati dermatologu. Za melanom je karakteristično da u ranoj fazi ima nepravilan oblik, može se pojaviti u više boja - od svetlo braon do crne - a kasnije lako krvari.

Koja se dodatna dijagnostika primenjuje kada se sumnja na promene koje ukazuju na melanom?

Kako bi se bolje osmotrila i analizirala struktura promena na koži, dermatolozi koriste dermoskopiju, kojom se prosvetljava i uveličava koža i bolje se vide nepravilnosti. Na osnovu nje se procenjuje da li se radi o nečem bezazlenom ili je potrebno da se promena ukloni i pošalje na histopatološku analizu radi utvrđivanja precizne dijagnoze.

Profimedia 

Koji su najčešći faktori rizika za melanom?

Da li će melanom nastati zavisi od našeg porodičnog nasleđa, odnosno, da li nam je koža svetla, da li porodično imamo veliki broj mladeža i da li je u našoj porodici neko imao rak kože. S druge strane, pojava melanoma zavisi i od toga koliko smo se izlagali suncu, pre svega u detinjstvu, ali i u odrasloj dobi, da li smo izgoreli na suncu i da li smo celog života želeli da imamo ten tamniji od našeg prirodnog, pa smo nekoliko puta ili godinama išli u solarijum. Na genetsko nasleđe ne možemo uticati, ali možemo promeniti navike i prestati da se nepotrebno i neoprezno izlažemo suncu i solarijumu. Ukratko, važno je da se ne sunčamo. Dok je boravak i odmor u prirodi i fizička aktivnost veoma važna za zdravlje, sunčanje radi dobijanja tamnog tena ne donosi nikakvu korist našem organizmu.

Da li se melanom javlja samo na koži ili je moguć na usni, oku…?

Melanociti se nalaze i na mestima koja nisu izložena suncu ali melanom se mnogo ređe javlja u oku, na sluzokoži usne duplje ili gastrointestinalnom, urogenitalnom traktu i centralnom nervnom sistemu.

Melanom se u početnoj fazi leči za 10 minuta

Koliko je uspešno lečenje melanoma i da li je izlečenje skoro 100 odsto moguće ukoliko se primeni pri samom početku promena?

Ukoliko se otkrije na vreme, dok su maligne ćelije u najpovršnijem sloju kože, izlečenje je 100 odsto, odnosno, jednostavnom hirurškom intervencijom koja traje 5-10 minuta ove maligne ćelije se trajno uklanjanju sa kože i ne mogu da ugroze zdravlje.

Udruženja pacijenata obolelih od ovog tumora kažu da je Srbija po smrtnosti od melanoma na drugom mestu u Evropi, odmah iza Mađarske. Da li možete da nam objasnite šta je razlog tome?

Razlog velike smrtnosti je činjenica da građani nisu dovoljno informisani kako melanom izgleda i ne obraćaju dovoljno pažnju na promene na koži, zbog čega se kasno javljaju lekaru, pa se melanom kod nas kasno prepozna i ima veći potencijal da dovede do širenja bolesti sa kože u limfne čvorove i unutrašnje organe i samim tim da se teže i komplikovanije leči.

Shutterstock  

 U Evropi dijagnozu melanoma ima oko 150.000 osoba, da li je broj obolelih kod nas u porastu ili stagnira?

U Evropi i Severnoj Americi melanom i drugi oblici raka kože su u porastu, zbog povećanog i nepotrebnog izlaganja suncu i oštećenja kože koje dovodi do razvoja raka kože.

Od 2011. godine, osim operativnog lečenja, uvedene su i inovativne terapije – imunoterapija i ciljana terapija. Pacijentima u Srbiji dostupno je šest različitih lekova. Ko su kandidati za ovu vrstu lečenja?

Nove terapijske opcije za lečenje metastatskog melanoma dostupne su pacijentima s udaljenim metastazama, odnosno, kada se bolest proširila i hirurško lečenje više nije moguće.

Da li ima nekih novih saznanja kada je reč o preventivnoj terapiji koja se prima 12 meseci i kojom se smanjuje rizik od metastaza? Pošto ona za sada nije dostupna pacijentima u Srbiji, ima li nagoveštaja kada bi ova terapija mogla da počne da se primenjuje i kod nas?

Postoje nagoveštaji da bi ova terapija, koja se daje posle hirurškog uklanjanja melanoma koji se proširio u limfne čvorove, a koja smanjuje rizik za pojavu promena u unutrašnjim organima za 50%, možda mogla biti dostupna do kraja 2023. godine, ali nemamo nikakve preciznije informacije.

Izvor: Lepa&Srećna/Marija Milenković