- U filmovima i serijama kardiopulmonalna reanimacija (KPR) izgleda dramatično, brzo i gotovo uvek uspešno: heroj klekne, uradi nekoliko snažnih pritisaka na grudi, žrtva se naglo probudi, zakašlje i kaže „hvala“.
- Realnost je, nažalost, potpuno drugačija i upravo te holivudske scene mogu da nas dovedu u opasnost.
Prema navodima stručnjaka za hitnu medicinu i Američkom udruženju za srce (AHA), popularni mediji šire opasne mitove o reanimaciji i pružanju hitne pomoći. Evo najčešćih grešaka koje se u TV serijama i filmovima prave i objašnjenja zašto su one rizične u stvarnom životu.
Reanimacija je brza i jednostavna i uvek uspeva
U serijama poput „Časovi anatomije“, reanimacija traje 20–30 sekundi, a žrtva se gotovo odmah probudi. U stvarnosti, prosečno uspešno oživljavanje traje 20–30 minuta, a stopa preživljavanja van bolnice je samo oko 10–12 % (podaci AHA).
Ljudi koji vide te scene često misle da je reanimacija „laka“ i da će uspeti pa oklevaju da započnu ili odustaju posle 1–2 minuta. Svaki izgubljeni minut smanjuje šanse za preživljavanje za 7–10 %.
Žrtva se budi uz kašalj i razgovor
Filmovi pokazuju da osoba posle reanimacije odmah otvori oči, zakašlje i kaže nešto poput „Šta se desilo?“. U stvarnosti, ako KPR uspe, osoba ostaje u nesvesti ili u komi dok se ne stabilizuje u bolnici. Kašalj i svest se ne vraćaju odmah, to je čista fikcija.
Reanimacija se radi samo pritiskom na grudi, bez veštačkog disanja
Mnoge scene prikazuju samo kompresije na grudima („hands-only CPR“), što je tačno za odrasle sa srčanim zastojem, ali ne i za decu, utopljenike ili slučajeve gde je problem disanje. Savetuje se kombinacija kompresija i veštačkog disanja (30:2) za većinu slučajeva, posebno kod dece i mlađih osoba.
Reanimacija je bezbedna i ne ostavlja posledice
Serije retko pokazuju slomljena rebra, modrice, oštećenje pluća ili unutrašnje krvarenje – što su realne posledice pravilnog KPR-a. Ljudi misle da je postupak „bezopasan“ i da ne treba da se plaše da ga urade. Istina: reanimacija može da spasi život, ali može i da povredi – zato je važno raditi je pravilno.
Šta da radite u stvarnom životu?
- Ako vidite nekoga bez pulsa i disanja – odmah započnite reanimaciju i pozovite hitnu pomoć.
- Primenite reanimaciju bez kompresije ako niste obučeni za veštačko disanje.
- Ne čekajte da „neko drugi“ dođe – svaki minut bez reanimacije smanjuje šanse za preživljavanje za 10%.
- Naučite reanimaciju, besplatne kurseve organizuje Crveni krst Srbije.
Filmovi i serije treba da inspirišu, ali ne i da zavaravaju. Reanimacija nije magija, to je veština koja spašava živote, ali samo ako se radi pravilno i brzo. Ako ste videli scenu sa „instant oživljavanjem“, setite se da u stvarnom životu to traje mnogo duže.