“Nisi ti na to navikla, nikada u životu nisi morala da držiš dijetu. Sigurno ti je bilo teško…” – rekla je moja mama. “Ne, nije. Teško je kad ne ličiš na sebe” – odgovorila sam.
Naša idealna težina nije samo broj na vagi, već slika u glavi. Odraz našeg stila života, uverenja, navika. Ja sam celog života bila vitka, a prvi put sam shvatila da sam se ugojila kada sam napunila 40 godina. Starije žene su me opomenule više puta da se metabolizam menja, ali sam ja svoju težinu primala zdravo za gotovo.
Prvi kilogrami su bili dodavani sporo, skoro neprimetno i lepo su mi stajali, pa se alarm nije upalio. Onda, nakon nekih stresova, gužve, problema – sve je eksplodiralo. Od 2017. kada sam prvi put konstatovala da sam „malo dodala“ do novogodišnje noći za doček 2019. – bila sam tačno 10 kilograma daleko od svoje idealne kilaže, zarobljena u telu na koje nisam navikla. Kucnuo je čas da prvi put u životu držim dijetu.
Otpočela sam je 2. januara 2019. godine sa 69 kg i do kraja marta dostigla željenih 59 kg. Sada moja težina varira između 58 i 59 kg. Kako sam uspela iz prve i zašto godinu dana nisam vratila kilograme? Kratak odgovor je da sam imala cilj i da nisam dopustila da me bilo šta na ovom svetu odvrati od njega.
Čarolija discipline i odlučnosti
Dijeta je intervencija, a intervencija nije nešto što je opušteno, rutinsko i prijatno – već radikalno, rigidno i odlučno. Upravo zato, dijetu nazivaju odricanjem. I to nije dobro razmišljanje. Dijeta je disciplinovanje, a ono je dobra i pozitivna stvar.
Sad kad imam iskustva u držanju dijete - kuknjavu ljudi na dijeti uopšte ne razumem. Držala sam dijetu i ne vidim drugu opciju sem da ona bude uspešna. Ne dolazi u obzir da pokušavam deset puta i tako samu sebe demotivišem. Bila sam ponekad gladna, ali glad uvek prođe. Mada, nije dovoljno obračunati se samo sa sobom! Dijetu prate i saboteri, a ono što je najgore jeste činjenica da su saboteri najčešće ljudi koji nas stvarno i najiskrenije vole. Reći će nam: “super si, šta ti fali“, ili “uopšte nisi debela, baš ti extra stoji“. Savetuju da se “opustimo malo” i da “ne budemo toliko strogi” i sigurni su da “od jednog parčenceta neće ništa da ti bude”. Ućutkajte ih, čak i ako ste najfinija osoba na svetu! I odmah raskrstite s tim da „čašćavanje“ ne postoji. Ne znam ko je i zašto prejedanje nakon dijete nazvao “čašćavanjem” – ali to nema nikakvog smisla. Dođete do cilja, pa vam je kao nekakva nagrada da to uništite?! Nisam držala dijetu da bih posle nje nekontrolisano jela – već sam je držala da budem vitka. Držala sam dijetu da bih dobila telo koje sam izgubila i nisam imala nameru da ga uništim. Znate kako sam se častila? Častila sam se starom garderobom, koju sam sakrila od sebe, jer jako dugo nisam mogla da je nosim.
Ili radi kako treba – ili ne radi uopšte
Koliko zen budista je potrebno da se promeni jedna sijalica? - Dvojica. Jedan da je menja, a drugi da je ne menja.
Kad god očekujete da ostvarite rezultat, ne možete da se ponašate kao zen budisti prema sijalici. Ne možete malo da mršavite, a malo da ne mršavite. Da budete na dijeti, a uvek siti. Da, bićete gladni. I šta s tim? Ako ste već rešili da uđete u borbu – onda se ponašajte kao vojnik. Nikada u životu pre ovoga nisam bila na dijeti. Na sopstvenoj koži sam osetila da ne mogu samoj sebi da zamazujem oči dok problem postaje sve teži. Bukvalno. Problem se ili rešava do kraja, ili ne rešava uopšte. Postoje mnoge stvari u životu koje ne možemo da kontrolišemo, ali na svu sreću – brojka na vagi ne spada u njih.
Tekst: Maja Petrović
Izvor : Lepa & Srećna