- Bagrem se izdvaja kao ogrev koji daje jaku i dugotrajnu toplotu, a može da se loži znatno brže nakon seče nego hrast.
- Jedina mana mu je što pucketa i izbacuje žar, pa traži oprez u otvorenim kaminima, dok je za peći i šporete odličan izbor.
Kada počnu pripreme za grejanje, nabavka ogreva postaje jedna od ključnih tematskih i finansijskih stavki u zemlji. Podaci pokazuju da se u Srbiji više od trećine svih domova - odnosno preko pola miliona domaćinstava - primarno greje na drva, dok skoro polovine svih kuća kombinuje drvnu masu tokom zimskih meseci.
Iako se na stovarištima i u narodu bukva i hrast tradicionalno spominju kao neprikosnoveni standard, bagrem na terenu decenijama uživa veliko poverenje domaćina, naročito u Vojvodini i Šumadiji. Reč je o drvetu izuzetno guste i tvrde strukture koje daje jaku, dugotrajnu toplotu i pravi odličan žar, što je neprocenjivo tokom dugih i hladnih zimskih noći.
Ono što bagrem čini izuzetno praktičnim jeste njegova prirodna otpornost na vlagu — za razliku od hrasta koji zahteva dugo sušenje i po godinu dana da ne bi samo tinjao u peći, bagrem se može ložiti znatno brže nakon seče. Jedina sitna mana mu je što ume da pucketa i izbacuje žar dok gori, pa traži malo više opreza ako se koristi u otvorenim kaminima, dok je za klasične peći i šporete odličan izbor.
Razumevanje kvaliteta drveta za ogrev svodi se na nekoliko vrlo jednostavnih, ali ključnih pravila koja svaka kuća treba da zna. Na prvom mestu je uvek procenat vlage. Suvo drvo pruža dvostruko više energije od sirovog, lakše se razgoreva, ne stvara neprijatan dim i ne ostavlja opasnu smolu u dimnjaku.
Pored suvoće, izuzetno je važna i sama zapreminska težina. Tvrda drva, u koja pored bagrema spadaju i bukva, hrast i grab, prirodno nude znatno veću toplotnu moć po kilogramu nego meka drva poput topole, lipe ili čamovine. Takođe, vrednost drveta zavisi i od toga koliko je zdravo, jer prošupljena ili trula stabla gube na masi i daju znatno manje toplote.
Kada se kupuju drva kod nas, uvek valja obratiti pažnju na razliku između takozvanog prostornog metra i čistog kubika. Prostorni metar predstavlja kocku dimenzija metar sa metar u kojoj su drva složena zajedno sa prirodnim šupljinama između cepanica, što u praksi daje oko sedamdeset posto čiste drvne mase. Pri kupovini cepanih drva na paletama ili prosutih iz kamiona, taj prazan prostor biva još veći.
U našoj tradiciji i svakodnevnoj praksi, bukva je i dalje najtraženija jer se lako cepa, gori mirnim i čistim plamenom i ne ostavlja jak miris u kući. Odmah iza nje po popularnosti i kvalitetu nalazi se grab, koji važi za apsolutnog šampiona po gustini i toplotnoj snazi, iako se zbog težine obrade ređe prodaje samostalno. Sa druge strane, hrast i cer daju odličan, dugotrajan žar, ali zahtevaju najviše strpljenja jer moraju da odleže i do godinu dana kako bi se dobro osušili. Bagrem se tu pojavljuje kao najpametnija kompromisna opcija - izuzetno je jak, brzo stigne za loženje i donosi vrhunsku toplotu za uloženi novac.
U galeriji pogledajte kako se jedna kuća lako greje, naročito u prelaznim periodima.
BONUS VIDEO: