- Vreli radijatori ne znače da je pod dobro izolovan.
- Hladan pod često ukazuje na gubitak toplote kroz konstrukciju.
- Finski princip je jednostavan: prvo sačuvati toplotu, pa je onda dodatno zagrevati.
Ako su radijatori vreli, a pod i dalje hladan, problem možda nije u grejanju. U hladnim klimama posebna pažnja posvećuje se termoizolaciji kuće, jer nije dovoljno samo proizvesti toplotu - važno je i sprečiti da ona brzo nestane.
Zimi se lako događa da vazduh u prostoriji bude prijatno zagrejan, dok je pod hladan. To se posebno oseća u kućama, stanovima u prizemlju i prostorijama iznad neogrevanih podruma. Prva pomisao često je ugradnja podnog grejanja, ali uzrok problema može biti sasvim drugde.
Ako kuća gubi mnogo toplote kroz pod, temelje ili druge delove konstrukcije, dodatno grejanje samo povećava količinu energije potrebnu za održavanje temperature.
Zašto je pod hladan kada su radijatori vreli?
Temperatura vazduha u prostoriji i temperatura poda nisu isto. Ako se ispod poda nalaze hladna zemlja, neogrevan podrum ili nedovoljno izolovana međuspratna konstrukcija, toplota se postepeno prenosi ka hladnijem prostoru.
Zato u sobi može biti sasvim prijatno, dok je hodanje bosim nogama po podu neprijatno.
Dodatni problem predstavljaju takozvani toplotni mostovi. To su delovi konstrukcije na kojima je termozaštita slabija, pa se toplota na tim mestima brže gubi. Mogu se javiti na spojevima poda i spoljašnjih zidova, oko temelja, prozora, vrata i drugih delova objekta.
Zbog toga samo postavljanje podnog grejanja ne mora da reši pravi uzrok problema. Ono će zagrejati površinu poda, ali ako konstrukcija ispod nje intenzivno gubi toplotu, deo energije će i dalje odlaziti u hladan prostor.
Finski princip
Finska ima veoma hladnu klimu, pa je kvalitetna termoizolacija kuće važan deo zaštite od gubitka toplote. Suština ovog pristupa je jednostavna: nije dovoljno imati snažno grejanje ako objekat ne može da zadrži proizvedenu toplotu.
Zato se pažnja posvećuje izolaciji poda, temelja i spojeva poda sa spoljašnjim zidovima. Cilj je da se uspori hlađenje konstrukcije i spreči da toplota odlazi prema zemlji, neogrevanom podrumu ili drugim hladnim delovima objekta.
Kada je kuća dobro izolovana, sistemu grejanja je lakše da održava željenu temperaturu. Istovremeno, površine u prostoriji sporije se hlade, pa je osećaj komfora veći.
Da li to znači da vam podno grejanje nije potrebno?
Ne. Podno grejanje može biti odlično rešenje za zagrevanje prostorija, bilo kao osnovni sistem grejanja ili kao dodatni izvor toplote.
U novim kućama vodeno podno grejanje često se koristi za ravnomernu raspodelu toplote po prostorijama. Električno podno grejanje može biti praktično kao lokalno rešenje, na primer u kupatilu.
Međutim, važno je razlikovati grejanje prostorije od zaštite kuće od toplotnih gubitaka. Ni savremen sistem grejanja ne može u potpunosti da nadoknadi lošu termoizolaciju objekta.
Ako se toplota brzo gubi kroz pod, temelje ili zidove, problem nije samo u tome što je sistem grejanja slab - već i u tome što kuća ne zadržava dovoljno dugo ono što je već zagrejano.
Da li je dovoljno staviti što deblju izolaciju?
Ne nužno. Debljina izolacionog sloja sama po sebi ne garantuje dobar rezultat.
Prilikom izolacije poda treba uzeti u obzir konstrukciju kuće, vrstu temelja, karakteristike zemljišta, vlagu, korišćene materijale i klimatske uslove. Važno je i pravilno rešiti zaštitu konstrukcije od smrzavanja i vlage.
Zato nije dobro jednostavno preuzeti određenu debljinu izolacije iz primera druge kuće i primeniti je bez provere. Rešenje koje odgovara jednoj konstrukciji ne mora odgovarati drugoj.
Kod ozbiljnije sanacije najbolje je da stanje objekta proceni stručnjak, posebno kada su u pitanju temelji, podovi i spojevi različitih konstrukcija.
Liveni pod je takođe postao popularan, pogledajte kako izgleda:
Kako da pod bude topliji tokom zime?
Ako vam je pod tokom cele zime hladan, prvi korak nije nužno kupovina dodatne grejalice ili ugradnja podnog grejanja. Najpre treba utvrditi gde se gubi toplota.
U kući treba proveriti:
- termoizolaciju poda,
- izolaciju temelja,
- stanje podruma ili prostora ispod poda,
- spojeve poda i spoljašnjih zidova,
- mesta na kojima mogu nastajati toplotni mostovi,
- tragove vlage i oštećenja izolacije.
U stanu uzrok može biti hladan podrum ispod stana, spoljašnji zidovi ili sama konstrukcija zgrade.
Ako je problem izražen samo u pojedinim delovima poda, to može biti dodatni znak da treba proveriti upravo određene delove konstrukcije, a ne samo temperaturu u prostoriji.
Najvažnija lekcija iz hladnih zemalja
Finski pristup može se svesti na jednostavan princip: nije dovoljno stalno dodavati toplotu ako kuća ne ume da je zadrži.
Zato pre ugradnje dodatnog grejanja ili podnog sistema vredi utvrditi gde tačno toplota odlazi. Dobro rešena termoizolacija poda, temelja i kritičnih spojeva može biti jednako važna za osećaj toplote kao i sam sistem grejanja.
Kada se gubici toplote smanje, grejanje ima lakši zadatak, a dom tokom zime može biti prijatniji i energetski efikasniji.
BONUS VIDEO: