- Kreč i usitnjena kreda pomešani sa vodom mogu da reflektuju sunčevu toplotu i privremeno rashlade prostorije.
- Naučna istraživanja potvrđuju da beli premazi mogu sniziti temperaturu u zatvorenom za nekoliko stepeni.
- Ovo je jeftina i ekološki prihvatljivija alternativa klima-uređajima, ali svakako nije zamena za dobru izolaciju doma.
Dok se Francuska suočava sa rekordnim toplotnim talasima, stanovnici su pronašli neočekivano rešenje za rashlađivanje svojih domova - običnu usitnjenu kredu. Proizvod poznat kao meudonska kreda, koji se inače koristi za izradu boja i čišćenje, poslednjih nedelja nestaje sa polica prodavnica jer ga ljudi masovno kupuju kako bi njime premazivali prozore.
Kada se pomeša sa vodom i nanese na staklo, kreda formira beličasti sloj koji propušta deo dnevne svetlosti, ali odbija veliki deo zračenja i toplote. Iako zvuči kao improvizacija, nauka pokazuje da ovaj jednostavan trik ima stvarno uporište.
Kako bela boja hladi?
Odavno je poznato da bele površine reflektuju sunčevu svetlost, dok tamne apsorbuju toplotu. Zato su beli krovovi i fasade čest prizor u toplim mediteranskim krajevima.
Istraživanja pokazuju da obična bela boja može da smanji temperaturu površine, dok specijalne "superbele" boje reflektuju i do 98 odsto sunčeve svetlosti, piše BBC. Pored toga, one oslobađaju toplotu putem procesa poznatog kao radijaciono hlađenje, pa temperatura u unutrašnjosti objekta može biti niža za nekoliko stepeni.
Zašto baš kreda?
Glavni sastojak krede je kalcijum-karbonat, materijal koji veoma efikasno odbija ultraljubičaste i infracrvene zrake, deo sunčevog zračenja koji najviše zagreva prostor. Zbog tih osobina naučnici ga koriste i u razvoju novih reflektujućih premaza za rashlađivanje zgrada, a istražuju se i tkanine obložene kalcijum-karbonatom koje pomažu telu da ostane hladnije tokom velikih vrućina.
Prema pisanju francuskih medija, potražnja za meudanskom kredom toliko je porasla da su mnoge prodavnice ostale bez zaliha. Proizvod se tradicionalno koristio za premazivanje izloga tokom renoviranja ili u plastenicima, ali je nakon objava na društvenim mrežama postao hit među građanima koji pokušavaju da rashlade stanove i kuće.
Neke škole u Francuskoj takođe su premazale prozore ovim rastvorom, iako stručnjaci upozoravaju da to nije trajno rešenje i da kvalitetna izolacija zgrade ostaje mnogo važnija.
Jeftinije i ekološki
Za razliku od klima-uređaja, koji troše električnu energiju i dodatno zagrevaju spoljašnji vazduh, beli reflektujući premazi predstavljaju pasivni način hlađenja. Nakon nanošenja ne troše energiju, pa mogu biti korisna pomoć tokom ekstremnih vrućina.
Sve veću popularnost zato dobijaju i takozvani "hladni krovovi", odnosno krovovi obojeni belom ili reflektujućom bojom. Jedna studija procenjuje da bi njihova široka primena tokom toplotnih talasa mogla značajno da smanji temperaturu u gradovima, a samim tim i broj zdravstvenih problema izazvanih ekstremnim vrućinama.
Jogurt kao neobična alternativa
Britanski istraživači testirali su još jedno neobično rešenje - nanošenje tankog sloja jogurta na prozore. Eksperiment je pokazao da prostorije mogu biti u proseku oko 0,6 stepeni Celzijusa hladnije, dok su tokom najtoplijih sunčanih dana razlike dostizale i do 3,5 stepena. Miris jogurta, navode istraživači, nakon ubrzo nakon što se premaz osuši.
BONUS VIDEO