- Skandinavski principi grejanja naglašavaju dobro zaptivanje kuće, jer toplota najčešće beži kroz prozore, vrata, podove i spojeve.
- Pre zime vredi proveriti dihtunge i mesta na kojima se oseća promaja.
- Toplota se bolje zadržava kada se zatvaraju vrata između prostorija koje se ne koriste i kada se pažnja posveti izolaciji, podu, krovu i toplotnim mostovima.
Kada temperature padnu, nije dovoljno samo uključiti grejanje i povećavati temperaturu na termostatu. Deo toplote iz doma može da odlazi kroz prozore, vrata, podove i slabo zaptivene spojeve, pa se prostor sporije zagreva, a računi rastu. Zato su u tradicionalnim skandinavskim kućama veliku pažnju posvećivali tome da se toplota što duže zadrži unutra.
Iako su današnje kuće potpuno drugačije građene, neki od tih principa mogu da budu korisni i danas.
Prvo proverite gde vam toplota "beži"
Jedan od važnih principa bio je dobro zaptivanje kuće. Kod starih drvenih kuća praznine između elemenata zatvarane su različitim prirodnim materijalima, dok se danas posebna pažnja posvećuje spojevima oko prozora i vrata, zidova, plafona i mesta kroz koja prolaze instalacije.
Ako osećate da kroz neki prozor ili vrata ulazi hladan vazduh, nije čudno što se prostor teže zagreva. Grejanje tada neprestano nadoknađuje toplotu koja izlazi iz prostorije. Zato pre početka hladnijeg perioda vredi proveriti dihtunge na prozorima i vratima i obratiti pažnju na mesta na kojima osećate promaju.
Ne morate da grejete ceo stan isto
Još jedan princip iz tradicionalnih kuća može da se primeni i u savremenom domu - nije neophodno da svaka prostorija bude jednako topla. Stare skandinavske kuće često su imale manje prostorije i vrata između njih. Deo doma u kojem se najviše boravilo bio je topliji, dok su prostorije koje se ređe koriste mogle da budu hladnije.
I danas zatvaranje vrata između prostorija može da pomogne da se toplota zadrži tamo gde vam je najpotrebnija. Posebno ima smisla ako neke prostorije koristite samo povremeno.
Masivni materijali dugo zadržavaju toplotu
Skandinavci su se oslanjali i na materijale koji mogu da prime i kasnije postepeno otpuštaju toplotu. Debelo drvo, kamen i zidane peći imaju veću toplotnu masu, pa nakon zagrevanja ne gube temperaturu odmah.
Zato velika zidana peć može da nastavi da emituje toplotu još dugo nakon što se vatra ugasi. Naravno, to ne znači da danas treba da menjamo način grejanja i pravimo peć u dnevnoj sobi, ali princip može da se primeni i kroz izbor materijala i način uređenja prostora.
Manja prostorija lakše se zagreva
Veliki otvoreni prostori izgledaju lepo, ali ih je teže zagrejati nego manje prostorije sa zatvorenim vratima. Tradicionalne skandinavske kuće nisu slučajno imale manje prostorije i niže plafone - takav raspored je olakšavao zadržavanje toplote. Ako imate mogućnost da zatvorite vrata između prostorija, naročito onih koje trenutno ne koristite, toplota će se manje rasipati po celom domu.
Obratite pažnju i na podove
Toplota ne odlazi samo kroz prozore i vrata. Važni su i podovi, zidovi i krov, odnosno ceo omotač kuće.
Kod savremenih objekata zato je važno pravilno postaviti izolaciju i rešiti mesta na kojima nastaju toplotni mostovi, prenosi Jutarnji. Ako je kuća starija, upravo pod, krov ili spojevi oko prozora mogu biti mesta na kojima se oseća najveći gubitak toplote.
Šta možemo da uradimo odmah?
Ne morate da živite u tradicionalnoj skandinavskoj kući da biste primenili neke od njihovih principa. Pre zime proverite da li prozori i vrata dobro dihtuju, zatvarajte vrata između prostorija koje ne koristite i nemojte nepotrebno zagrevati delove doma u kojima niko ne boravi. Ako planirate renoviranje, posebnu pažnju obratite na izolaciju, podove, krov i mesta na kojima mogu nastati toplotni mostovi.
Suština je jednostavna: nije dovoljno samo proizvesti toplotu - važno je i da ona što duže ostane tamo gde vam je potrebna.
BONUS VIDEO