U okviru projekta Zaboravljena jela Srbije, obilazimo našu zemlju, istražujemo veličanstvene predele i probamo autentične ukuse. Put nas vodi u Banat…
Pivarski gulaš
Sastojci:
300 g junetine
1 glavica luka
2-3 šargarepe
2 dl pelata
4-5 čenova belog luka
1 l piva
malo krtole celera
malo brašna
2-3 lista lovora
so, biber
đumbir
Priprema:
Junetinu isecite na kocke, uvaljajte u brašno i propržite na ulju da se malo zarumeni. Odvojeno u šerpi propržite luk, dodajte kolutove šargarepe, seckane beli luk i celer, junetinu, pelat, pivo, so, biber, lovor i đumbir, pa kuvajte na srednjoj vatri oko sat i po, da meso sasvim omekša.
Kolač s makom
Sastojci:
230 g brašna
5 g praška za
pecivo
1 prstohvat soli
100 g masti (ili maslaca)
1 jaje
2 kašike šećera
Fil:
5 dl mleka
200 g maka
100 g griza
120 g maslaca
150 g šećera
2 dl pavlake
1 kašika ulja
Gornji sloj:
4 dl pavlake
3 jajeta
80 g šećera
Priprema:
Prvo napravite fil: sve sastojke, osim pavlake i ulja, kuvajte neprestano mešajući, da se masa zgusne. Sklonite s vatre, dodajte pavlaku i ulje, i ujednačite masu. Odvojeno pomešajte brašno, prašak za pecivo i so. Postepeno utrljavajte mast da dobijete sipkavo testo. Potom umešajte šećer i jaje. U podmazan pleh stavite testo i rukama utapkavajući rasporedite ga po dnu i malo po ivicama. Preko testa sipajte pripremljen fil, pa pecite 25-30 minuta na 180 stepeni. Dok se kolač peče, umutite žumaca sa šećerom za gornji sloj, pa umešajte pavlaku. Kad ujednačite masu, lagano dodajte i čvrsto umućen sneg od belanaca. Izvadite kolač iz rerne, prelijte ga tom smesom, smanjite vatru na 170-175 stepeni i vratite da se peče još 40-45 minuta. Izvadite iz rerne, ostavite da se ohladi do sobne temperature, pa ga stavite u frižider najkraće na dva sata.
U Banatu ima mnogo toga da se vidi, a posebno se izdvajaju dva grada, Zrenjanin i Vršac
Zrenjanin-grad piva
Najveći grad srpskog dela Banata jeste Zrenjanin, politički, ekonomski, kulturni i sportski cenar ovog dela Vojvodine. Smešten je na obalama Begeja, a prvi put se pominje 1326. godine kao Bečkerek. Ima četiri trga: Trg slobode, kao centralno mesto dešavanja i okupljanja, prvobitno je nosio naziv Ferenc Jožef Ter, zatim Trg kralja Petra I; Žitni trg gde je nekada bila žitna pijaca; Trg dr Zorana Đinđića, koji je između dva rata nosio naziv Vilsonov trg; i Karađorđev trg koji je takođe u prošlosti bio mesto trgovine. Grad krasi i jedanaest mostova, a kako je poznat i kao multietnička sredina, u njemu ima mnogo crkava: osim pravoslavnih i katoličkih, tu su i evangelistička, reformatska i pijaristička crkva, kao i sinagoga.
Zrenjaninska pivara je ponos grada još od 1745. godine kada je osnovana. Trenutno se radi na osnivanju Muzeja piva sa malom kraft pivarom. Dok se taj plan ne ostvari, posetioci u Varioni, to jest Kuhinji piva mogu videti kako su izgledale stare mašine za pripremu ovog pića, poput parne mašine iz Praga, filter mašine i mlina za ječam iz Nemačke, starih bakarnih kazana i buradi.
Vršac-grad vina
Ovaj grad je zauzeo mesto na jugoistoku Banata, tik uz granicu s Rumunijom. Viševekovni suživot različitih nacija i veroispovesti rezultirao je njegovoj multikulturalnosti u svakom pogledu. O istoriji grada najviše možete saznati u muzeju Konkordija, kao i šetajući glavnim ulicama. Pogled će vam prvo privući impozantna Gradska kuća ili Magistrat, građen u toku tri veka. Naići ćete i na Sterijinu kuću, Apoteku na stepenicama, građevinu iz 1784. godine, kao i na Sabornu crkvu, zatim veličanstveni Vladičanski dvor, to jest rezidenciju banatskih episkopa i katedralu sa dva zvonika, posvećenu Svetom Gerhardu. Obilazak grada obavezno podrazumeva i posetu Vršačkom bregu, koji je prava oaza prirode i svedok da je na ovom prostoru u dalekoj prošlosti postojalo Panonsko more. Karakteriše ga bogat eko-sistem koji je stanište brojnim biljnim i životinjskim vrstama. dok su n ablčagim padinama zasađeni nadaleko čuveni vinogradi.
Vršački breg može se obići po obeleženim pešačkim stazama i biciklom po brdskim stazama, a ljubitelji ekstremnih sportova mogu se oprobati u friklajmbingu i paraglajdingu. Na samom vrhu stoje ostaci starog utvrđenja, od kojeg je jedino sačuvana Donžon kula iz 1439. godine, visoka 20 m, koja je nedavno u potpunosti obnovljena. Najverovatnije je da ju je podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva, kako bi zaštitio svoje posede severno od Save i Dunava.
U blizini, na brdu Misa, nalazi se katolička crkva iz 18. veka, jedna od najstarijih građevina u ovim krajevima. Naime, Vrščani su izgradili zavetnu kapelu posvećenu Svetom Roku, zaštitniku od kuge, ne bi li ih sačuvao za vreme pogubne epidemije koja je zahvatila grad 1739. godine.
Izvor: Lepa & Srećna