U Crnoj Gori, uprkos zakonskoj zabrani, dogovoreni dečji brakovi i dalje postoje. Jasmina (pravo ime poznato redakciji), devetnaestogodišnja Romkinja, svoju mladost je provela kroz nasilje, bežanja od kuće i, kada je imala samo 14 godina, "probni brak". Njena priča pokazuje da u određenim zajednicama običaji još uvek imaju veću težinu od zakona.
"Dao je oko dve hiljade eura za mene, nisam sigurna. Posle sam otišla kod njega, kao na probu za brak", priseća se Jasmina.
Bila je tek na početku srednje škole kada su joj roditelji dogovorili brak.
"Živela sam s ocem i babom, sestrama i braćom. Život je bio mučenje. Radila sam svašta, prosila, služila ih, a tukli su me", kaže Jasmina za Radio Slobodna Evropa.
Ona je često bežala od kuće. A onda je došla “ponuda” za brak.
"Moj otac i otac tog momka, koji je bio desetak godina stariji, dogovorili su da probamo. Ako sve bude kako treba udaću se, a ako ne, vratiće me. Tako je i bilo. Nisam se uklopila i vratili su me. Ne znam da li su pare vraćene", priča Jasmina.
U crnogorskom zakonodavstvu brak s maloljetnim osobama je zabranjen, ali dogovoreni dečji brakovi i dalje postoje u romskim zajednicama, najčešće mimo institucija i bez ikakvih posledica za odgovorne.
Nasilje i pogažena prava
Pedagoškinja iz srednje škole koju je Jasmina pohađala ističe da je ona bila izrazito nestabilna zbog svega kroz šta je prošla.
"Jednom smo dugo razgovarale, primetila sam da gleda kroz mene. Nedugo nakon toga obavestili su me da je u toaletu ošišala kosu", priseća se nastavnica.
Dodaje da je ovo posledica tuđih odluka o životu deteta:
"Neko odlučuje kome će vas dati. Kao da ste stvar."
Pedagoškinja, koja je insistirala na anonimnosti kako bi zaštitila identitet Jasminin, trudila se da je zadrži u školi. Radionice o pravima, seksualnom obrazovanju i reproduktivnom zdravlju često se organizuju, ali u ovakvim situacijama ne mogu da dosegnu učenice.
"One su mahom stidljive, zatvorene. Učimo ih o njihovim pravima, ali u stvarnosti su ta prava pogažena", ističe ona.
Dogovoreni brakovi i praksa zajednice
Fana Delija, izvršna koordinatorka Centra za romske inicijative, koja se više od deceniju bavi suzbijanjem dečjih brakova, upozorava da je situacija u Crnoj Gori porazna:
"Gotovo svakog meseca imamo decu koja zasnivaju brak pre punoletstva. Svake godine identifikujemo i prijavimo nadležnim institucijama između 10 i 18 slučajeva dogovorenih brakova. Retko se dešava da su mladoženje maloljetni", kaže Delija.
Ona objašnjava da se struktura dogovaranja brakova promenila. Nekada je odluke donosilo “staro veće”, grupa starijih i uticajnih muškaraca u zajednici, ali danas odluke donose članovi uže i šire porodice, kumovi i prijatelji mladoženje i mlade.
U praksi, to znači da se i dalje pregovara o uslovima braka, određuje otkupnina za mladu i odlučuje da li će brak biti sklopljen ili raskinut – bez ikakvog učešća same devojčice.
"Otac odlučuje o svemu. Ako devojčica nije nevina ili ne ispunjava dogovorena očekivanja, vraćaju je porodici i vraća se novac. Zajednica i dalje dogovoreni brak vidi kao deo svojih običaja", ističe Delija.
BONUS VIDEO: