Ana Pavlova bila je jedna od najuticajnijih balerina 20. veka. Njena životna priča je zadivljujuće putovanje kroz svet plesa, ispunjeno izuzetnim dostignućima, velikim nevoljama i prekretnicama koje nastavljaju da inspirišu generacije plesača i umetnika širom sveta.
Ana je rođena 12. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu u Rusiji. Njeni skromni počeci nisu nagoveštavali slavnu karijeru koja ju je čekala. Bila je ćerka pralje i vojnika, a roditelji su joj se razveli kada je bila veoma mala. Ana je od malih nogu pokazivala talenat za ples i započela je školovanje u Carskoj baletskoj školi u Sankt Peterburgu sa nepunih osam godina.
Njene prve godine u baletu nisu bile bez izazova. Ana se borila sa svojom figurom, posebno sa zakrivljenim stopalima, koja su se u to vreme smatrala nekonvencionalnim za balet. Ipak, ona je istrajala, pokazujući nepokolebljivu posvećenost svom zanatu. Prekretnica u karijeri Ane Pavlove nastupila je kada se 1907. pridružila prestižnoj baletskoj školi Marijinski. U vreme svog rada u Marijinskom počela je da privlači pažnju i priznanje za svoj izuzetan talenat. Nastupi Pavlove, obeleženi njenom izuzetnom tehnikom i emocionalnom dubinom, očarali su publiku i doneli joj reputaciju zvezde u usponu.
Jedna od njenih najznačajnijih uloga tokom ovog perioda bila je njena uloga Žizele, lika poznatog po velikim tehničkim i emocionalnim zahtevima. Anino tumačenje Žizele pozdravljeno je kao otkrovenje i učvrstilo njen status primabalerine. Njena posvećenost baletu bila je nepokolebljiva i često je satima vežbala kako bi usavršila svoju tehniku.
Rađanje labuda
Trajno nasleđe Ane Pavlove leži u njenoj neverovatnoj povezanosti sa ulogom Odete u komadu "Labudovo jezero". Upravo je ova uloga postala sinonim za njeno ime i donela joj nadimak "Labud plesa". Njen eterični, onostrani prikaz princeze labudice, Odete, očarao je publiku širom sveta. Zanimljivo je da je njena interpretacija Odete bila obeležena njenim izrazitim, lepršavim pokretima koji su imitirali gracioznost delikatnost labuda. Uvela je novi nivo ekspresivnosti u ulogu, spajajući tehničku briljantnost sa emocionalnom dubinom. Njen nastup u "Labudovom jezeru" postao je legendarni i do danas je ostala ikona baleta zahvaljujući njemu.
Mihail Fokin je za nju, 1907. godine, inscenirao poznatu solo-scenu "Umirući labud", uz muziku Kamija Sen Sana.
Jedini muškarac kojeg je volela
Viktor Dandre, njen menadžer i pratilac, tvrdio je da je on njen muž u svojoj biografiji i da su se tajno venčali 1914. godine, iako su se upoznali deset godina ranije, a neki izvori navode i da su se znali punih 14 godina. On je umro je 5. februara 1944. godine, a njegov pepeo je nakon kremacije stavljen ispod Aninog pepela.
Ana Pavlova postala je poznata i daleko van granica Rusije. Krenula je na svetske turneje, donoseći balet publici koja nikada ranije nije videla njegovu lepotu. Međunarodne turneje vodile su je u Evropu, Severnu i Južnu Ameriku, Aziju i Australiju, gde je postala kulturni ambasador za baletsku umetnost. Tokom ovih turneja, Pavlova je izvela obiman repertoar, pokazujući svoju umetničku i plesnu svestranost. Nije bila poznata samo po klasičnom baletu, već je istraživala i savremeni i karakterni ples. Njena sposobnost da se poveže sa publikom prevazišla je jezičke barijere i ostavila je neizbrisiv trag u srcima onih koji su prisustvovali njenim nastupima.
Ana Pavlova se nije zadovoljila jednostavnim nastupom za elitnu publiku u prestižnim pozorištima. Imala je duboku želju da balet učini dostupnim masama. Da bi to postigla, osnovala je sopstvenu plesnu kompaniju "Balet Pavlova" 1911. godine. Sa njom je krenula na ambiciozne turneje, često nastupajući u nekonvencionalnim prostorima kao što su bašte, stadioni, pa čak i na okeanskim brodovima.
Strast bez granica
Njena posvećenost približavanju baleta publici bila je revolucionarna za to vreme i postavila je temelje za demokratizaciju igre. Verovala je da je balet umetnička forma u kojoj treba da uživaju ljudi iz svih sfera života, i neumorno je radila da ispuni ovu misiju.
Ana Pavlova bila je i veliki filantrop. Tokom karijere, pružala je finansijsku pomoć i mentorstvo ambicioznim izvođačima, pomažući im da ostvare svoje snove i dobiju kvalitetnu obuku. Jedan od njenih najznačajnijih doprinosa bilo je osnivanje Baletske škole "Ana Pavlova" u Londonu. Ova institucija nije samo obučavala igrače, već je služila i kao platforma za kulturnu razmenu, podstičući duboko poštovanje za balet i umetnost u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Dandre je pisao o Aninim brojnim dobrotvornim plesnim nastupima i naporima da podrži rusku siročad u Parizu posle Prvog svetskog rata, koja je bila u opasnosti da se doslovno nađe na ulici. Petnaest devojčica je usvojeno u dom koji je Pavlova kupila u blizini Pariza u Sen Kluu, pod nadzorom grofice de Gern, i izdržavane su zahvaljujući Aninim nastupima i sredstvima koje je prikupljala.
Pavlovin filantropski duh i posvećenost negovanju sledeće generacije plesača ostavili su neizbrisiv trag u svetu baleta, obezbeđujući da njen uticaj nastavi da se širi kroz generacije izvođača.
Uprkos njenom ogromnom uspehu, život Ane Pavlove nije bio bez izazova i nedaća. Suočila se sa kritikama tradicionalista koji su dovodili u pitanje njene inovacije u baletu. Njeno insistiranje da nastupa u nekonvencionalnim prostorima i njena spremnost da prilagodi balet savremenim ukusima često su je dovodili u sukob sa umetničkom elitom.
Pored toga, fizička zahtevnost njene profesije uticali su na njeno zdravlje. Plesala je uprkos povredama i trpela strašne bolove da bi nastavila da nastupa za svoju publiku. Zbog ekstremne posvećenosti baletu ponekad je plaćala veliku cenu.
Pavlova je zauvek promenila sliku idealne balerine. Tokom 1890-ih, balerine u teatru Marinski su bile jaki tehničari, što je obično zahtevalo da imaju snažna, mišićava tela. Pavlova je bila vitka, lagana i izgledala je krhko, što je bio idealan izgled za romantične uloge. Koristila je parče tvrde kože u svojim plesnim cipelama da bi olakšala sebi pritisak na vrhove prstiju, što je kasnije postala praksa u baletu.
Iznenadni kraj
Život Ane Pavlove prekinut je kada je imala 49. godini. Na turneji u Hagu u Holandiji, teško se razbolela. Dijagnostikovana joj je upala pluća i pleuritis (oboljenje plućne maramice), a uprkos ukazanoj lekarskoj pomoći, njeno stanje se pogoršalo. Svet je 23. januara 1931. izgubio jednu od najvećih i najomiljenijih umetnica. Pričalo se da joj je poslednja želja za života bila da zagrli svoj kostim iz "Umirućeg labuda". Po baletskoj tradiciji, predstava na kojoj je trebalo da učestvuje je održana, ali je reflektor obasjavao prazno mesto na sceni gde je ona trebalo da igra.
Vest o Aninoj smrti rastužila je plesne zajednice širom sveta, kao i i njene bezbrojne obožavaoce. Međutim, nasleđe koje je ostavila za sobom nastavlja da živi kroz bezbroj plesača i umetnika koje je inspirisala. Njena posvećenost baletu i njena misija da ga učini dostupnim svima imali su trajan uticaj na svet igre.
Podigla je balet na nove visine umetnosti i popularisala ga u svetskim razmerama. Njen jedinstveni stil i interpretacije klasičnih uloga ostavili su neizbrisiv trag u umetničkoj formi. Njeno ime je sinonim za gracioznost, eleganciju i transcendentnu lepotu baleta. Ona ostaje trajni simbol moći plesa koji dotiče srca i duše ljudi širom sveta. Njen lik i priča su ovekovečeni u raznim oblicima umetnosti, književnosti, pa čak i mode. Njen prepoznatljivi kostim komplikovanog dizajna i ukrašen perjem, postao je modni trend početkom 20. veka. Ovi kultni kostimi nastavljaju da inspirišu dizajnere i često se pojavljuju u kolekcijama visoke mode, učvršćujući Pavlovoj status ikone stila.
Tokom života imala je mnogo kućnih ljubimaca, uključujući sijamsku mačku, razne pse i mnoge vrste ptica, uključujući i labudove. Dandre je izjavio da je celog života volela životinje i o tome svedoče fotografski portreti za koje je pozirala, a koji su često uključivali životinju koju je volela. Formalni studijski portret napravljen je sa njom i Džekom, njenim omiljenim labudom.
Kulinarski poklon Ani Pavlovnoj
Uticaj Ane Pavlove na popularnu kulturu proteže se čak i na svet kulinarstva. Tokom 1920-ih, tokom jedne od njenih turneja po Australiji i Novom Zelandu, jedan poslastičar je bio toliko oduševljen njom da je njoj u čast osmislio novi dezert - tako je nastala danas širom sveta čuvena torta "Pavlova", lagan, šuškavi dezert napravljen od beze kora prelivenih najfinijim kremom, uz dodatak svežeg voća.
Pavlova poslastica je od tada postala kultno i omiljeno jelo u Australiji i često se i danas služi u posebnim prilikama. Ovim dezertom poslastičar je odao počast Aninom gracioznom i eteričnom biću, a delikatan izgled dezerta odražava njenu delikatnu umetničku veštinu koju je pokazivala na sceni.
Životna priča Ane Pavlove nastavlja da inspiriše ljude iz svih sfera života. Njeno putovanje od skromnih početaka do svetske slave služi kao podsetnik da talenat, strast, upornost i nepokolebljiva posvećenost mogu dovesti do najvećih visina. Njena priča je svedočanstvo o moći umetnosti da prevaziđe barijere i ujedini ljude u umetničkoj lepoti i izražavanju.
Pročitajte i Tešku životnu priču glumačke dive - Mire Furlan.
BONUS VIDEO
Tekst: Lepa&srećna/B.S.