Vera Pešić, koju mnogi nazivaju i "srpska Mata Hari", imala je buran život isprepletan brojnim izazovima na poslovnom i emotivnom planu. Rođena je u Sijarinskoj Banji 1919. godine, u dobrostojećoj porodici. Njen otac Milan Pešić bio je penzionisani načelnik u Leskovcu, a majka Anđa ćerka tadašnjeg predsednika banjske opštine. Vera je odrasla u Leskovcu, gde se i školovala, a sa samo 16 godina udala se za policijskog pisara, sa kojim je bila u braku tri godine.
U Leskovcu je radila za novine "Glasnik", a kada se razvela otišla je u Beograd, gde je upoznala oficira Kontraobaveštajne službe Jugoslovenske kraljevske armije, majora Slavka Radovića, koji ju je uveo u službu. Njen zadatak bio je da se "uplete" među špijune britanske, francuske i nemačke obaveštajne službe koje su radile po Beogradu.
Vera je govorila šest jezika, imala je izuzetne spisateljske sposobnosti, a budući da se predstavljala kao pripadnik Generalštaba naše vojske svi su pokušavali da je pridobiju na svoju stranu, misleći da će tako steći doušnika, piše 011.info.
Srpska Mata Hari važila je za izuzetnu lepoticu, a na njen šarm padale su i žene i muškarci. Veri je Elizabeta fon Maltzan, poznata kao Lepa Lili, supruga nemačkog ambasadora koja je takođe bila špijun, pomogla da se približi nemačkim agentima, a njih dve su uplovile i u emotivnu vezu.
Prema podacima, Vera je dolazila do informacija koje je dostavljala jugoslovenskoj službi, dok je britanskim, francuskim i nemačkim agentima govorila tačno određene stvari. Na taj način došla je do majora Karla Lotara Krausa, šefa šestog odeljenja Gestapoa u Beogradu, i postala najznačajniji nemački agent u Jugoslaviji. Sa njim je imala i poslovnu i emotivnu vezu.
Karla Krausa Vera je spojila sa četničkim vođom Kostom Pećancem, a pred sam početak rata uhapšena je kao nemački špijun i proterana u zatvor u Lebanu, odakle je uspela da pobegne u Sijarinsku Banju. Karl ju je potom vratio u Beograd i dodelio joj sledeći zadatak u Šestom odeljenju policije: suzbijanje komunista i praćenje stranih misija među četnicima, naročito u leskovačkom i niškom kraju.
Karlu Krausu se 1941. godine gubi trag, a Vera uplovljava u vezu sa generalom Paulom Baderom, komandantom okupirane Srbije, kao i sa Dragomirom Jovanovićem, šefom Specijalne policije u Beogradu.
Pred početak Drugog svetskog rata izbačena je, prema pričama, iz jugoslovenske tajne službe, a potom i uhapšena zbog saradnje sa Nemcima. Oslobodio ju je Kraus i poslao je u Beč, gde je, kako se navodilo, upoznala Adolfa Hitlera. Vratila se u Beograd, gde je radila kao dopisnica nemačkih novina.
Godine 1943. otišla je u Gornju Jablanicu da bi saznala sve o delovanju stranih misija na ovom prostoru, a u zasedi su je sačekali četnici Vladimira Jankovića, zajedno sa tri SS vojnika i osudili je da radi sa komunistima i Gestapom. Paul Bader joj je tada pomogao da izbegne streljanje, a Vera se zatim približila četničkom komandantu majoru Radoslavu Đuriću, zbog čega su četnici organizovali puč protiv njih dvoje. Đurić je saznao za taj plan i naredio hapšenje i streljanje pobunjenika. Na dan izvršenja te odluke došli su u četnici iz glavnog četničkog štaba i uhapsili majora.
Vera je pokušala da pobegne, ali nije uspela u tome, i ona i njena majka streljane su 18. maja 1944. godine u SIjarinskoj Banji.
Veri Pešić su na iskustvu i umeću zavideli i mnogo stariji agenti, a prema pričama njena poslednja želja bila je da joj ne pucaju u glavu kako ne bi uništili njenu lepotu.
U filmu "Vera" Veru Pešić igra Jovana Stojiljković, dok Karla Krausa tumači njen kolega Petar Zekavica. U galeriji ispod možete pogledati još kadrova pomenutog ostvarenja.
Tekst: Lepa&Srećna