Tursku s razlogom nazivaju rajem na zemlji jer ovde sve nosi određenu simboliku. Muzika je emotivna i može vam izmamiti suze na oči čak i ako ne razumete njihov jezik prepun metafora, a stil i specifična lepota će vam nedvosmisleno pokazati da ste u centru multikulturalnosti u istočnom delu Evrope, ali i Male Azije - mestu na kome se spajaju i prepliću Istok i Zapad.
I kuhinja zemlje koje se prostire na dva kontinenta govori sve "svetske jezike". Ono što je čini posebnom je hrana, koja se priprema da bi se delila s porodicom, prijateljima i gostima okupljenim oko zajedničke trpeze. Kuhinja je duša svakog turskog doma. Jela se spremaju u velikim količinama, a pre svega, s velikom ljubavlju i strpljenjem. U turskim kućama se najviše jedu domaći specijaliteti, a domaći sos, tj. pasta od paradajza je osnova mnogih jela. Zovu je salča, a pravi se u velikim porcijama jer je namenjena da se deli s drugima.
U ugostiteljskim objektima nećete doživeti da sedite iščekujuči kada će konobor najzad da dođe do vas. Tek što sednete, uslužno osobljne će vam doneti brojna predjela u kojima možete da uživate do glavnog jela i nezaobilaznog deserta koji je kruna svakog obroka. Zanimljivo je da se u Turskoj kolači mahom prave s maslinovim uljem umesto s puterom.
Takođe, u restoranima širom zemlje koji u ponudi imaju "ev yemekleri" (ev jemekleri - jela u stilu domaće kuhinje), moći ćete da pronađete jela tradicionalne turske kuhinje, puna ukusnih zalogaja i veoma hranljiva.
Turska kuhinja je sezonska i veoma zdrava. Začini su suštinski deo turske kuhinje, a redovna kupovina na pijacama začina je obavezni deo dnevne rutine turske domaćice, a samim tim i turskog života. Ima ih svuda - od čuvenog Egipatskog bazara začina u Istanbulu, pa do onih u domaćoj radinosti.
U osnovi turske kuhinje su patilidžan, paradajz i paprika, koje tokom cele godine rastu pod toplinom sunčevih zraka i jako su ukusni. Često se koriste i jaja, mlečni proizvodi i sveže meso.
Začini ne samo da daju poseban ukus specijalitetima, već imaju i antioksidativna svojstva, snižavaju holesterol, eliminišu toksine i jačaju imunitet. Kopar, peršun, sušena ljuta paprika i ruzmarin se dosta koriste i jelima daju poseban ukus. Nezaobilazni su i sumak i đumbir kao dodaci jelima, ali i kao pomoć za jačanje čitavog stanja organizma. Tako na primer, uobičajeni kućni lek za upalu grla je đumbir u prahu, cimet i čili u prahu pomešani s malo meda. Ovaj moćni lek je suštinski turski, sadrži sastojke koji su lako dostupni u većini domova i u svakom zalogaju donosi čitav niz vitamina i minerala i pravi je saveznik u borbi za dobro zdravlje.
Maslinovo ulje je nezaobilazan sastojak svakog jela, a sveža riba i morski plodovi se podrazumevaju kada ste u zemlji okupanoj suncem i okruženoj morima sa tri strane. Veliki broj antioksidanata u maslinovom ulju može objasniti zašto Turci imaju tako čistu kožu i dugu, bujnu kosu.
Svaka regija ove velike i prirodno bogate zemlje ima svoje gastro osobenosti, delikatese i specijalitete. Turska hrana je pravi raj za vegane i vegetarijance. Obiluje brojnim vrstama povrća, voća, začina. Brojna jela bez mesa mogu se jesti samostalno, a pripremana su na maslinovom ulju.
Yaprak Sarma (Japrak sarma)
Japrak sarma je u osnovi sarma od lišća vinove loze. Smesa koju čini mešavina pirinča, ribizle i prženog luka se pažljivo umota u tanak list vinove loze. Umeće je napraviti ih tako tanke i male, ne veće od debljine malog prsta, kazaće vam iskusne turske domaćice. Japrak sarme su obilno i vrlo ukusno predjelo, dostupno tokom cele godine. Preko njih se obavezno nakapa limunov sok jer on ističe slatkoću ribizle.
Enginar Kalbi (Enginar kalbi) – Srce artičoke
Artičoke se pažljivo ogule, tako da se ostavi samo "srce" unutra. Artičoke se zatim kuvaju i služe uz maslinovo ulje i limunov sok.
Barbunya Fasulyesi (Barbunja fasuljesi) - Shell pasulj
Klasično tursko jelo napravljeno od pinto pasulja, zasitna, ukusna i zdrava hrana. Može se jesti samostalno ili kao meze. Ovaj pravi osnovni element turske kuhinje može se naći u restoranima i domovima širom zemlje.
Çiğ Köfte (Či kofte) - Bulgur pljeskavice/ćufte
Çiğ Köfte može biti užina, predjelo ili samostalan obrok. Napravljen je od bulgura koji je natopljen u bogato začinjen sos od paradajza. Bulgur se oblikuje u manje pljeskavice/ćufte i služi sa svežim hrskavim listovima zelene salate, melasom od nara i svežim kriškama limuna. Hrskava zelena salata i kiseli limun presecaju bogat ukus bulgura, čineći svaki zalogaj još prijatnijim i laganijim.
Şakşuka (Šakšuka)
Šakšuka je jelo koje sastoji glavne namirnice turske kuhinje. Patlidžan, paradajz i krompir se peku, a zatim preliju bogatim sosom od paradajza i luka. Šakšuka, koja se često servira s jogurtom, je sveže, obilno meze ili prilog koji ide uz sve.
Mücver (Mudžver) - Fritule od povrća
Mudžver se može napraviti od većine povrća, ali najčešće se koriste tikvice. Tikvice se narendaju i pomešaju sa svežim koprom i peršunom, dodaju u testo i prže. Još je ukusniji s jogurtom ili belim sirom.
Kalem Boreği (Kalem Borei/Borek) – Pržene rolnice od testa sa sirom
Turske pržene rolnice su savršene da se dele ili pojedu kao užina kojom se na brzinu utoli glad. Unutar hrskave spoljašnjosti nalazi se mešavina belog sira i svežeg bilja, a ukus je jedinstven.
Najslađe za kraj
Skoro svaki turski desert ima svoju priču, odnosno legendu o tome kako je nastao. Zahvaljujući bogatom i raznolikom kulturnom nasleđu Turske, većina deserata je povezana s nekom tradicionalnom legendom, pričom koja je nerazdvojni deo recepta. Mnogi recepti za deserte datiraju iz otomanskog vremena, anadolskih civilizacija, ili čak i dalje, do srednjoazijskih nomadskih turskih plemena. Svoj uticaj ostavili su i brojni narodi koji su se u nekom periodu istorije našli u okviru Osmanskog carstva. Osim čuvene baklave, to su i revani, sudžuk, halva, muhalebi, kunefe, tulumbe, kurabiye, ašure, sutlijaš, kazan dibi, arnavut tatlisi ili ti trileće...
Afiyet olsun!
Izvor: Lepa&Srećna