- Otac Radoslav Savović kaže da su treći, deveti i 40. dan ključni za pomen.
- Četrdeseti dan je najvažniji jer se tada, po crkvenom učenju, odlučuje o duši pokojnika.
- Prvi pomen i izlazak na groblje nisu strogo vezani za isti dan, već zavise od porodice i okolnosti, dok se polugodišnji i godišnji pomeni uglavnom drže u subotu.
Kada neko umre u pravoslavnom domu, mnogi su u dilemi kada pokojniku treba dati prvi pomen, kada izaći na groblje a kada nositi žito u crkvu. Svi znamo za 7 dana i 40 dana, ali šta oni zapravo znače i zbog čega to crkvena pravila nalažu? Da li je neophodno da se čeka subota ili se parastos može dati u bilo koji dan? Sve nedoumice otkrio nam je otac Radoslav Savović.
"Pomen je najkraći oblik molitve za pokojne. Ranije je bila praksa da se za 40 dana očita parastos u crkvi, pa se onda izlazi na grob, pa se očita pomen. A pomeni se uglavnom čitaju u vreme zadušnica. Kada se daju polugodišnji i godišnji pomeni, onda se gleda da bude subota, jer subota i jeste zadušni dan, ali šta god računamo, treba da računamo od dana smrti.
Važan je 40. dan, kada duša izlazi na Sud Božiji, a postoji nešto što se zove deveti dan. U našem narodu se to okrenulo na sedmi dan, a zapravo se gleda deveti, a tu je i treći dan, to sve piše u Velikom Trebniku ave Justina", otkriva sveštenik.
Treći, deveti i četrdeseti dan
Otac Radoslav kaže kako bi trećeg dana od smrti trebalo da bude opelo, a to se često i poklopi sa danom sahrane, pa mnogi i ne znaju da postoji i pravilo trećeg dana. Evo i zašto su u pitanju baš treći, deveti i 40. dan.
"Jednom Sveti Makarije Aleksandrijski upita anđele koji su ga pratili po pustinji pošto je od svetih otaca predato da se u crkvi vrši prinos Bogu za preminulog u 3, 9. i 40. dan, kako od toga biva korist za dušu pokojnika? A anđeo odgovori:
"Bog nije dopustio da išta nepotrebno i nekorisno biva u njegovoj crkvi, jer kada u treći dan biva u crkvi prinos, onda duša umrloga dobija od čuvajućeg anđela olakšanje u tuzi, koji ona oseća zbog razlučenja sa telom. Dobija zato što je u crkvi za nju izvršeno slavoslovlje i prinos, te se u njoj rađa blaga nada (To su obično opela), jer u toku dva dana se duši dozviljava da sa anđelima koji se nalaze pored nje hoda po zemlji gde hoće. Otuda teloljubiva duša nekad luta oko kuće u kojoj je srasla sa telom, ponekad oko groba gde je telo pogrebeno, i tako dva dana provodi kao ptica tražeći sebi gnezdo. Dobrodeteljna duša, pak, hoda po mestima na kojima je tvorila pravdu. U treći dan onaj koji je vaskrsao iz mrtvih naređuje da se svaka hrišćanska duša u pogledu na njegovo vaskrsenje uznese na nebesa radi poklonjenja Bogu svih", glasi odlomak iz Velikog Trebnika.
"Posle poklonjenja Bogu, Bog naređuje da se pokažu duši razna prijatna naselja svetih i lepota raja. Sve to duša razgleda 6 dana (do 9. dana). Posmatrajući sve to ona se izmenjuje i zaboravlja tugu koju je imala boraveći u telu. Ali, ako je kriva za grehe, ona pri posmatranju blagovanja svetih počinje tugovati i ukoravati sebe.
Posle razgledanja u toku 6. dana svih radosti pravednika, angeli je pnovo uznose na poklonjenje Bogu. Dakle, crkva čini dobro vršeći u deveti dan službe (a to je ono što kod nas zovu sedmi dan, a vidimo da je pogrešno).
Posle drugog poklonjenja, vladar svih naređuje odvesti dušu u pakao i pokazati joj tamošnja sva mesta mučenja, razna odenija pakla i raznovrsna mučenja nečestivih, u kojima duše grešnika neprestano kukaju i škrguću zubima. Po ovim mestima muka duša se nosi 30 dana, drhteći da i sama ne bude osuđena na zatvor u njima. U 40. dan duša se opet uznosi na poklonjenje Bogu i tada već Sudija određuje duši mesto koje odgovara njoj prema njenim delima. Stoga crkva postupa pravilno čineći u 40. dan pomen za preminule", piše u odlomku "Reč o ishodu duše pravednih i grešnih" iz spisa Svetog Makarija Aleksandrijskog.
Zato je parastos 40. dana najvažniji, kaže otac Radoslav, ali kada će ko izaći na groblje to zavisi od porodice i od načina života, neko je u drugom gradu, kad radi, kad može ili ne može... Ali nema opravdanja za zaboravljanje pokojnika, uvek možemo da zapalimo sveću u obližnjoj crkvi ili da se pomolimo kod kuće, napominje sveštenik.
Postoji ograničenje u Tipiku kada se ne daju parastosi - od Božića do Bogojavljenja, takđe i svetla sedmica (nedelja nakon Vaskrsa), kada se opela služe u svetlim odeždama i na poseban način.
BONUS VIDEO