- Slavski kolač se osvećuje u crkvi ili domu, a obred se najčešće obavlja na dan slave, pre ručka, uz dogovor sa sveštenikom.
- Kolač se ne seče nožem do kraja, već se simbolično zaseca krstom, a zatim lomi rukama na poseban način.
- Na slavi se obavezno svi služe slavskim kolačem, isto kao i žitom.
Čim nastupi jesen, u Srbiji polako počinje "sezona" krsnih slava. Osnovni simboli pravoslavne slave jesu žito, sveća i slavski kolač, a iako je u pitanje duhovno nasleđe koje se decenijama prenosi kroz generacije, mnogi i dalje ne znaju neke od najvažnijih običaja koji su vezani za slavu.
Jedna od većih nedoumica vezana je baš za slavski kolač, odnosno pitanja da li se kolač lomi ujutru ili pred slavski ručak, da li to rade domaćin i sveštenik ili ukućani među sobom, šta ako sveštenik ne dolazi u kuću, koje se reči izgovaraju...
Evo svih odgovora na jednom mestu!
Kada se lomi slavski kolač?
Kolač se osvećuje u crkvi ili u domu, u dogovoru sa sveštenikom. U mnogim porodicama obred se obavlja na dan slave, pre slavskog ručka, ali postoje i lokalni iil porodični običaji uzdizanja slave
2. Ko lomi slavski kolač?
Kada je sveštenik prisutan, on predvodi obred osvećenja, a domaćin učestvuje u okretanju i lomljenju kolača. Ako se obred obavlja bez sveštenika, u pojedinim porodicama domaćin postupa prema običaju koji se prenosi generacijama. Najbolje je da se za tačan način obreda posavetuje sa svojim parohijskim sveštenikom.
3. Da li se kolač lomi rukama ili seče nožem i šta se izgovara?
Tokom osveštavanja, sveštenik zaseca kolač nožem u obliku krsta i preliva ga vinom, ne narušavajući celinu i oblik hleba. Nakon toga domaćin sa sveštenikom (ili kod kuće sa članovima porodice) podiže kolač, okreće ga u krug tri puta sleva nadesno (u smeru kretanja sunca), a zatim ga zajednički prelamaju rukama na dve polovine, pa na četvrtine, pa se kolač poljubi.
Upotreba noža za kompletno sečenje kolača se izbegava jer se kolač prinosi kao žrtva zahvalnosti Bogu, a žrtva se prinosi slobodnom rukom i ljubavlju, a ne "sečivom i oružjem". Nož se koristi isključivo za pomenuto simbolično urezivanje krsta sa donje strane kolača.
Prilikom lomljenja, delovi kolača se sastavljaju tako da unutrašnje strane budu okrenute jedna ka drugoj, a domaćin i sveštenik (ili članovi porodice) ih celivaju tri puta uz reči: "Hristos posredi nas" (Hristos je među nama), posle čega sledi odgovor "Jeste i biće".
U pojedinim krajevima sačuvane su i narodne molitve koje prate lomljenje kolača:
"Isaije, likuj, Djeva zače i rodi Sina Emanuila, Boga i čoveka; Istok Mu je ime; Njega veličajući, Djevu blaženu proslavljamo."
"Sveti mučenici, pošto ste hrabro stradali i uvenčali se vencima slave, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše."
"Slava Tebi, Hriste Bože, Apostola pohvalo, mučenika radovanje, čija je propoved Trojica Jednosušna."
Pogledajte i našu galeriju najlepših slavskih kolača!
4. Šta se radi sa slavskim kolačem nakon lomljenja?
Nakon obreda kolač se deli ukućanima i gostima, i svi uzimaju komad, kao što se svi gosti kad dođu u kuću svečara posluže slavskim žitom.
BONUS VIDEO