- Šta se ne stavlja u uskršnju korpu
- Koje namirnice imaju pravo simbolično značenje
- Suština običaja je u veri, ne u raskoši
Blagosiljanje hrane na Veliku subotu jedan je od najlepših i najvažnijih običaja uoči Uskrs. Vernici tada u crkvu donose korpe sa pažljivo odabranim namirnicama koje imaju duboko simboličko značenje i predstavljaju veru, zajedništvo i novi početak.
Ipak, sveštenici upozoravaju da se poslednjih godina ovaj običaj sve češće pogrešno tumači, pa se u korpama nalaze stvari koje nemaju nikakve veze sa tradicijom, već potiču iz sujeverja ili modernih navika.
"Krstimo se kad vidimo šta sve ljudi stave u korpu - od slatkiša do novca i nakita", priznaje jedan sveštenik, naglašavajući da se suština običaja polako zaboravlja.
Kada običaj izgubi smisao
Nekada su vernici donosili gotovo sva jela, ali danas se običaj sveo na simbolične namirnice sa jasnim značenjem.
Sveštenici upozoravaju da se u uskršnjoj korpi ne bi trebalo da nađu:
- slatkiši (čokolade i bombone)
- alkohol (osim vode)
- čokoladne figurice
- igračke i plišane stvari
- novac i nakit
"Ljudi često veruju da će novac ili zlato doneti sreću, ali to nema veze sa crkvenim učenjem."
Šta je pravilno poneti u crkvu
Namirnice koje se tradicionalno nose imaju duboku simboliku:
- Jaja – novi život i vaskrsenje
- Hleb – simbol Hrista
- Meso – kraj posta i blagostanje
- Sir – zajedništvo i radost
- Ren – podsećanje na stradanje
- So – trajnost i zaštita
- Jagnje – simbol vaskrsenja
- Voda – duhovno očišćenje
Blagosiljana hrana se potom deli sa porodicom za uskršnji doručak, kao čin zajedništva i zahvalnosti.
Poruka koja se ne menja
Suština običaja nije u količini, već u veri.
"Bolje manje, ali sa verom, nego puno bez razumevanja", poručuju sveštenici, piše "Ona".
BONUS VIDEO: