- Na Svetog Savu žene nisu obavljale teške kućne poslove niti se raspravljale, jer se verovalo da se time čuva mir doma i sprečavaju nesloga i nemir tokom godine.
- U mnogim krajevima domaćice su palile sveću i u tišini se molile za zdravlje, znanje i dobar put dece, jer je Sveti Sava smatran zaštitnikom učenja i duhovnog rasta.
Iako je Sveti Sava danas najpoznatiji kao školska slava, u narodnoj tradiciji postoje posebni običaji koji su se vezivali upravo za žene.
U narodnom verovanju, Sveti Sava se smatra zaštitnikom doma, dece i duhovnog poretka, pa su žene imale posebnu ulogu u obeležavanju tog dana.
Jedan starinski običaj za žene bio je da se na Svetog Savu ne rade teški kućni poslovi – ne pere se veš, ne šije, ne prede i ne čisti kuća. Verovalo se da se time pokazuje poštovanje prema svecu i da se „ne remeti mir u domu“. Žene su tog dana bile smirene, tihe i okrenute porodici.
U nekim krajevima Srbije postojao je običaj da žene uveče zapale sveću i u tišini se pomole za mudrost, strpljenje i slogu u kući, posebno ako imaju decu školskog uzrasta. Smatralo se da molitva izgovorena tog dana ima posebnu snagu, jer je Sveti Sava „učitelj i prosvetitelj“.
Zanimljivo je i verovanje da žene na Svetog Savu ne treba da se svađaju niti podižu glas, jer se smatralo da će se nemir „preneti kroz celu godinu“. Umesto toga, savetovalo se da se izgovori bar jedna dobra reč ili pohvala – naročito deci i mlađima.
U pojedinim selima postojao je i simboličan običaj da domaćica pripremi jednostavno, skromno jelo i da se deo hleba ostavi „za blagoslov kuće“, kako bi u domu tokom godine bilo znanja, razuma i napretka.
Ovi običaji pokazuju kako je Sveti Sava u narodnoj tradiciji bio povezan ne samo sa školom, već i sa ženskom brigom za mir, mudrost i toplinu doma. Pročitajte i recept za perece koje žene tradicionalno pripremaju za Svetog Savu.
BONUS VIDEO: