U svakodnevnom životu često nesvesno uđemo u ulogu sudije - u prodavnici, u saobraćaju, na poslu, čak i prema najbližima.
Ponekad je dovoljno da nas neko pogleda "mrko", da nas preskoče u redu ili kažu nešto što nismo želeli da čujemo - i već smo u glavi sastavili čitavu optužnicu. Ali da li znamo kome i zašto sudimo?
U Jevanđelju po Mateju zapisane su reči samog Isusa Hrista koje jasno upozoravaju:
"Ne sudite, da vam se ne sudi; jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi, i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti. Zašto vidiš trn u oku brata svog, a brvna u svom oku ne opažaš?"
Ova poruka ne zahteva teološko obrazovanje da bismo je razumeli - dovoljna je iskrena želja da budemo ljudi. Da ne brzamo. Da ne donosimo zaključke bez znanja, konteksta i empatije.
Na isto nas je godinama upozoravao i patrijarh Pavle, duhovnik kojeg je narod voleo upravo zbog jednostavnosti, skromnosti i mudrosti. Njegove reči često nas podsete na ono što zaboravimo u svakodnevnoj jurnjavi:
"Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda i doline! Oseti bol i sreću... Prođi godine kroz koje ja prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni našao na putu! Ustani uvek ponovo i idi istim putem, kao što i ja radim! I tek mi onda možeš suditi."
Nema boljeg odgovora na pitanje zašto ne treba olako suditi. Jer niko od nas ne zna celu priču niti tuđe strahove, tišine, borbe i padove.
Zato, sledeći put kada nas nešto iznervira, kada pomislimo da odmah "kažemo svoje mišljenje“, setimo se patrijarhovih reči. I pokušajmo da se suzdržimo. Jer istina je jednostavna - u tuđim cipelama se ne hoda lako. Pročitajte i reči patrijarha Pavla koje nas uče šta je prava ljubav.
BONUS VIDEO: