Veče uoči Petrovdana, 11. jula, u srpskom narodnom predanju nosi posebnu težinu.
To nije samo uvertira u praznik svetih apostola Petra i Pavla, već noć ispunjena običajima, simbolima, verovanjima i ritualima. Verovanje kaže da u toj noći priroda ćuti, vatra govori, a ono što čovek pomisli može se obistiniti.
Najpre se pale petrovdanske vatre. Na brdima, livadama ili raskrsnicama, mladi prikupljaju granje i pale lomače koje osvetljavaju selo i šire miris dima. Oko ognja se okupljaju devojke i momci, pevaju narodne pesme, igraju kolo, a najhrabriji preskaču plamen. Veruje se da taj skok donosi zdravlje, snagu i čisti od svakog zla koje se možda zalepilo tokom godine.
Ova vatra nije samo razlog za zabavu i okupljanje, narod veruje da je ona granica između ljudi i zlih sila. U nekim krajevima u vatru se baca suvo bilje ili stari predmeti iz kuće koji "nosi lošu sreću", da izgore zajedno s prošlim brigama.
Još pre nego što sunce zađe, devojke odlaze da beru bilje - kantarion, hajdučku travu, bosiljak, pelin, kamilicu. Važno je da se biljke beru u tišini i svečanom raspoloženju. Neke biljke se pletu u venčiće i ostavljaju na prozorima ili vratima, kao zaštita kuće. Ali najvažnije se ne bere zbog čaja, već zbog sna.
Devojke stavljaju grančicu kantariona ili bosiljka pod jastuk, verujući da će u Petrovdanskoj noći sanjati svog suđenog. San koji se te noći usni ne uzima se olako – tumači se pažljivo, jer se verovalo da "Petrovdan ne laže".
Petrovdanska noć nosi i zabrane. Ne valja se da se psuje, viče i diže galama. U kući treba da vlada mir, a sve što bi moglo da "uznemiri" praznik - treba da bude ostavljeno po strani. Veš se ne pere, kuća se ne mete, nema težih poslova. Umesto toga, domaćice pale sveću i tiho izgovaraju molitvu za zdravlje i mir u kući.
Neki su stavljali grančicu bosiljka u vodu i njome umivali decu ujutru, verujući da ih tako štite od bolesti i zlog pogleda.
Jedno zanimljivo narodno verovanje vezano je za životinje: kaže se da se na Petrovdansku noć sve zmije zavlače pod kamen i više se ne pojavljuju do kraja leta. Zbog toga se taj period smatra bezbednim za boravak u prirodi, naročito za branje bilja i paljenje vatre. Pročitajte i šta se radi sa starom brojanicom.
BONUS VIDEO: