"Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita Bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk Bosiljka na grob posadi", pisao je Josif Pančić u svojoj "Botanici" u XIX veku.
Običaji vezani za bosiljak zadržali su se i do danas, a jedan od najvažnijih se odnosi na Krstovdan. Ove godine se praznik slavi 27. septembra, kada se i bosiljak osvećuje u crkvi i posle čuva za religijske potrebe.
Veruje se da je tako osvećen bosiljak i moćan lek. U narodnoj medicini, čaj od bosiljka se koristi da ublaži glavobolju, nesanicu i mučninu. Travari kažu da umiruje kašalj, kao i upalu želuca.
Svež list bosiljka se žvaće da se ublaži i zadah iz usta, a valja njime protrljati i mesto uboda insekta da se ublaži svrab i iritacija.
Na Krstovdan je običaj da se uređuje kuća kako bi se pripremila za zimu. Posti se (stara je poslovica "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti"), a od voća se jede samo grožđe.
Tekst: Lepa&Srećna
BONUS VIDEO: