Vidovdan je praznik nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida i za njega se vezuju brojni običaji. Verovalo se da je Vidovdan praznik kada se bolje vidi i kada se otvaraju oči, jer se u narodnim predanjima Svetovid povezuje sa lečenjem očnih bolesti.
Jedan od rituala koji se vekovima izvodi na ovaj praznik je povezan sa vidovom travom - veruje se da vidova trava devojkama može doneti san o budućem suprugu. Naime, veruje se da će mlade neudate devojke upoznati budućeg muža ako na Vidovdan stave vidovu travu, parče hleba i malo soli pod jastuk pre spavanja.
Postoji i običaj da se na Vidovdan ustaje pre zore i gleda prema suncu, izgovarajući molitvu za dobar vid, a deo tradicije je i umivanje vodom vidovkom uoči zore, jer se veruje da ona ima isceliteljske moći.
Ako je na Vidovdan vedro nebo, odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom. Ako je oblačno, veruje se da prekrštavanje oblaka može doneti blagotvornu kišu za useve.
Još jedan od običaja je da se na Vidovdan izbegava igra i pesma, kao znak poštovanja prema mrtvima.
Vidovdan ove godine pada u vreme posta Svetih Apostola, koji ove godine traje od 12. juna do 11. jula. Za vreme trajanja posta Svetih Apostola ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan, osim srede i petka koji se poste "na vodi".
Vidovdan je posebno važan praznik u srpskoj pravoslavnoj crkvi zbog Kosovskog boja koji se odigrao na taj dan 1389. godine.
Tekst: Lepa&Srećna